Nova Evropa

чито откако су формиране обласне самоуправе; тако је само за Скопску Област предвиђено — у буџету за 1928 — подизање нових 112 зграда. Наставници су по сеоским школама махом млади људи, али скоро сви са стручном спремом; међу њима су најстарији егзархијски учитељи (скоро 400 њих), који свој посао раде са доста труда и савести, али како многи међу њима не располажу довољно књижевним језиком тојен њихов успех по школама нешто мањи. Из овог кратког прегледа види се, да је недовољно школа на Југу, јер један велики део деце не похађа школу, или је уопште при садашњим школским приликама не може ни похађати, Школске су зграде недовољне, нехигијенске, и за наставу неподесне; а учитељски се кадар тешко сналази и материјално и морално у овим крајевима рђавог саобраћаја, лоше безбедности, и партизанства,

ли, и поред свих ових незгода, основне школе и својим типом не одговарају овдашњим приликама; четверогодишњи школски перијод, сем обичне писмености, не може успешно пружити друго васпитање, јер се економска знања и културне навике примају са разумевањем тек после десете године старости, а нацијонална осећања и много касније, Опште је мишљење стручњака, да нашу основну школу треба продужити најмање још за две године, и везати наставу у учионици са ручним радом у школској башти и у радионици алата који земљораднику највише требају. Школа интелектуалнога рада може се продужити,и после овога перијода, у вечерњим зимским курсевима, где би учитељи уживали и један узгредни хонорар. Основна школа мора најпре постати општа и обавезна за сву дораслу децу, а затим добити тип школе рада; јер по тежини задатка само таква основна школа одговара нашем селу, а првенствено на Југу.

Сем основних школа, у свима варошима и варошицама Јужне Србије постоје и вечерње занатске школе, а по већим варошима и трговачко-празничне школе,

Из средњих школа регрутује се интелектуална класа, чиновништво, и виши привредни слојеви, који заједно у нашој јавности имају водећу улогу. У Јужној Србији има 22 гимназије, све истога реално-хуманистичкога типа. Од ових гимназија 11 су пуне, а остале су са 4 или 6 разреда. Сем тога, у Скопљу је и једна велика медреса за муслиманску децу. У. гимназијама скупа има на 9000 ученика, више мушких него женских, али је проценат ученица ипак врло добро заступљен. Пада у очи да је број сеоске деце по гимназијама релативно слаб. Што се наставничког особља тиче, на 380 наставника, колико их је било у 1925, било је квалификованих професора само 55, суплената 89, а привремених предметних учитеља на 156. Свака гимназија скоро има по неколико Руса-наставника, (Данас је ово стање утолико промењено на боље, што

108