Nova Evropa

је број квалификованих професора нешто увећан, а број привремених предметних учитеља нешто смањен.) Од стручних школа, има две учитељске школе (у Скопљу и Прилепу), две трговачке школе (у Скопљу и Битољуј, две богословије (у Призрену и Битољу), и једна нижа пољопривредна школа (у Битољу).

У Финансијски Закон за 1928 поново су унесене одредбе о укидању гимназија, које највише погађају Јужну Србију, јер редуцирају шест пуних њених гимназија. Ове су одредбе унесене у закон из разлога штедње, али су оне изазвале у своје време у нашој јавности и много ружних речи на рачун наших гимназија. Гимназије су проглашене за луксуз, јер стварају такозвани „интелектуални пролетаријат", а то је зло које подрива економску активност нашега народа и које треба на време спречити укидањем гимназија. Гимназије су проглашене за фабрике чиновника, па како чиновничко зло већ постоји код нас, то се цео одијум са чиновничког питања преноси на средње школе, У земљи незнања кука се на знање, а у држави неквалификованих чиновника спречава се школовање омладине!,.., Међутим, задатак средње школе и није никада био у спремању чиновника, —- то је само узгредна њена функција, наметнута јој од стране државе, а која никакве везе нема са васпитним циљевима школе. Средња школа, у својој суштини, није државна него нацијонална и социјална установа, за морално васпитање и подизање општег народног образовања, А право образовање није досада упропастило ниједну државу, ако јој никакве друге користи није донело, Друга је ствар, ако наше средње школе нису на висини свога | задалка; онда их треба реформисати а не укидати,

Услед промењених културно-нацијоналних идеала после Рата, наша средња школа преживљује једну општу кризу. Морална је дисциплина у школама нешто опала, ученици се. мање загревају за науку и друштвене идеале а више за улични живот и „спорт“, наставници махом раде са мање полета а више рутине, па и ђачки родитељи гледају на гимназију као на средство које ће њиховој деци хлеба донети. Без општих друштвених идеала и васпитни циљеви школе не могу јасно и снажно деловати, Само су друштвени идеали у стању да дигну ауторитет школе, да врате ђаке озбиљнијим прегнућима, да родитељима отворе друкчије видике о васпитању, а код наставника изазову више одушевљења при раду. Ова се пак криза утолико јаче осећа на Југу, где школа има да сузбија поред тога и утицај византијских традиција, које су код варошког становништва доста јаке; где има по гимназијама мого више нестручних него стручних наставника; где су наставници изложени шиканама партизанства, преоптерећени радом, а са малим приходима, Па и руски наставници нису

109