Nova Evropa

уздржљивост и умереност, али сматрамо да би у овом часу, кад је већ дотле дошло, било и срамно и неполитички задовољити се са захтевима у оквиру данашњег државног уређења, док смо у исти мах одлучно противни, да се нови захтеви не поставе одређено и прецизно, па да се мутно и мрзовољко настави са фразама о „радикалном преуређењу државе“ ио „новим темељима" Устава. Ми смо стога и изнели, као минимум тражбина од пречанске стране, захтев ревизије Устава, са конкретним предлозима које тачке, и како, ваља ревидирати. Међутим, много је важније од свих формулисаних захтева и предлога, да пречански политичари и страначке вође добро отворе очи при обнављању личних веза са србијанским политичарима и србијанским странкама, У Србији, више него другде, важи животно правило, да треба пазити с ким се иде, и с ким се сарађује; маколико да је пољуљано наше начелно поверење и у најбоље и лично најчеститије политичаре у Србији, далеко смо од помисли да је „сваки Србијанац — Пуниша Рачић" (без обзира нато што Пуниша Рачић уопште није Србијанац), па стога понављамо што смо већ толико пута нарочито говорили нашим пречанским политичарима и јавним радницима: пазите с ким ћете од Србијанаца, немојте наседати, Један део радикала већ прижељкује опет везу „са Хрватима“, и тобоже се љути на протухрватско држање својих другова у Странци (у којој је седео Пуниша), — све је то „за обманути простоту". Треба загледати дубље, и опредељивати се не према обећањима већ према осећањима, и по искуству, ма и дуже трајало, — дуже ће трајати и веза ако се у њу не уђе слепо, као тако често досад,

Нефилозофски је било, и неполитички, на глас о Радићевој смрти узвикнути; „Шта сад — Сам Бог зна!" Јер ни смрт најактивнијег појединца не може и не сме зауставити ток ошштих ствари и живот народа, Али је тај узвик, бојимо се, потекао од срца вођама Сељачко-демократске Коалиције, па је надасве карактеристичан за њихово расположење и њихову политичку оријентацију у овоме моменту, Ми стога, познајући слабости и недораслост за тешке ситуације данашње генерације србијанских и пречанских политичара, песимистички гледамо на развој ствари у блиској будућности, и брижно се питамо: ко ће овоме честитоме народу извојевати равноправност у његовој властитој кући, противу завађене лакоме и кратковиде браће, који тако лепо „управљају“ њоме, — а да не изазове трзавице и распре које ће нас бацити уназад за деценије7 ,,. Ипак, при свем том, ми не очајавамо за Југославију, за тај наш стари идеал — који није „победничка Србија. донела на врховима својих бајонета“, већ који се деценијама рађао у души најбољих синова овог упркос свему јединственог и једног српскохрватског народа —, јер ми знамо, и осећамо,

145