Nova Evropa

ограничени круг фрагментарних погледа и посматрања, те се пренесе у колективно, т. ј. у југословенско веровање, које је једино велико и у коме, коначно, све препреке, сви сукоби, сва убијања, морају наћи своје хармонично и дефинитивно решење, И након свега онога што се у нас збило, а што се још и данас збива, остаје још једино тражење коначне и радикалне ликвидације досадашњих вођа, који су било свесно било несвесно — долазећи из сасвим супротних, појединачних фрагментарних, те по томе преживелих уверења и тежња, и неосећајући се спремнима да осете потребе и тенденце новога живота, — издали своје посланство и с тиме у вези народ и земљу коју су представљали, Застарели менталитет, створен и саздан у сасвим супротним и деценијама закржљалим срединама, наставио је да вегетира у новоме животу, гушећи и угњетавајући својом трулом старежи све нове и препорођене осећаје, који се рађају и струје мимо нас, И тако омотани предрасудама традиција, наши вође слепо прелазе и поричу нове захтеве живота, држећи се статута и регула који се више никога не тичу. Оно што се тражи у овоме часу издајства и проневерења дужности и посланства од стране народних првака и заступника, то је нов вођ, који ће осетити ново доба и нове тежње, и дати им израза у виду каквог општег и универзалног синтетичког посланства. Ово последње цењкање у свим народним питањима, као и овај политички бирократизам најгоре врсте, охладнели су осећај према заједничкој домовини, и учинили су да се изгуби сваки смисао за праве дужности и одговорности према народу и земљи. Њих треба обновити, у њих треба нови људи да удахну нову душу. Али где су ти нови људи2,,,.

У вези с оваквим резоновањем, држимо да нећемо погрешити ако овде надовежемо неколика мишљења која смо, директно или индиректно, имали прилике да чујемо од неколицине најизразитијих представника европске мисли или политике, а на које смо се нарочито обратили, изневши им углавном наше проблеме, које су они и сами донекле доживели и проживели у историјским експериментима својих народних средина. Забележићемо, у првоме реду, одговор Гаетана Салвемини-ја, популарног талијанског историчара, великог политичког изгнаника, и пријатеља нашега народа. Он каже:

Ваша је историја напросто једно понављање наше историје. Само тако, што су код нас централисти били боље припремљени за дело од 1860 и даље; док су федералисти морали да се ослањају на аграрне класе Југа, које су биле немоћне да даду икакву тачку за ослон, У Југославији су централисти грубијани са силом у рукама, док се федералисти ослањају на цивилизованије крајеве као што је Хрватска .,. Ја не видим друго до један једини спас за вашу земљу, а то је: федералистичка Југославија... :

188