Nova Evropa

Гролом, чланом нашега Раднога Кола, и свакако једним од најчеститијих и најспособнијих србијанских политичара, користећи се околношћу да нам он још није одговорио, да допунимо оно што му желимо рећи поводом његове полемике са С. Прибићевићем и његове несрећно формулисане теорије о „утицају и правима“ Србије као „централног дела народа“, Негујемо наду — и у њој нас подржава ћутање и оклевање иваче тако хитрог на одговор нашег једномишљеника у толиким другим питањима —, да ће Милан Грол, пошто дубље размисли, изаћи насреду с признањем, да је био у заблуди, да је претерао, да је пренаглио, да није доспео — у заглушној буци дневне политике и партијског трења ових задњих година да мирно ствара закључке и изврши ревизију својих ранијих погледа на основу промена које су настале за Србију и Југославију услед и после Светскога Рата и Уједињења, да је товорио у узбуђењу борбе, речју, да оно није било прави израз његова мишљења нити његово израђено гледиште. Познајемо проницљивост његова интелекта, и срчаност његова уверења, па нам се чини немогуће да он не би схватио важност и потребу коначног објашњења по овоме предмету, у овоме часу. А поуздани смо да му је јасно, да се оно има дати пре свега нама, овде, јер се овде расправљају ствари несамо за тактичке и страначке циљеве већ за суд познијих поколења и за људе који ову земљу воле без компромиса, са свима њеним границама и угловима. Иако ближи једномишљеници, ми смо стали — у једном питању пресуднога значаја — на страну његова политичког противника, зато што овај, по нашем најдубљем уверењу и осећању, у овом случају има право, т. ј. зато што сматрамо да је он, Грол, у заблуди и на кривоме путу. Али баш зато што га иначе толико ценимо, и што нам је нарочито стало до мишљења и уверења Милана Грола — по овом питању још и више него игде другде —, ми се ево враћамо на ову тему, и говоримо искреније и отвореније него и с ким другим, Ми чак ризикујемо да изгледамо помало чудни, или сувише фамилијарни, кад молимо Грола, да настоји следити нашу интимну мисао, па да нам, исто тако отворено како ми питамо, одговори на следећа питања, — Ако се не варамо, још отац Гролов потиче, по оцу, из немачке славонске породице, чиме наравно не мислимо рећи ништа неповољно, будући да и сам писац ових редака има немачке крви у породици, с материне стране. Али зашто онда, и по којем природном и човечанском праву, да Ви, Гроле, будете у овој нашој уједињеној и заједничкој држави грађанин | реда, а ја грађанин [| реда2 Зар само зато што сте Ви, случајно, рођени у Београду, а ја преко пута, у Панчевуг И Ви и ја, сваки према својој снази и по својим способностима, радили смо, и радимо, за

157