Nova Evropa

Књиге и листови,

Најновије књиге Бенедета Кроче-а.

Бенедето Кроче не престаје да својом необично плодном и пуном садржаја продукцијом задивљује свет својих читалаца, и да им отвара нове видике својим објављењима, и проблемима који извиру из његове стваралачке интуиције. И последња је година необично карактеристична за његов велики орпиз, који је обогаћен за неколико маркантних дела.

Најизразитије дело, које у Италији изазива још увек жучне дискусије, а које је одмах по објави разграбљено од великога мноштва читалаца, јесте његова „Историја Италије", у којој даје синтезу историје Италије „од 1871 до 1915", дакле од часа када Италија, као уједињена целина, улази у живот властите заједнице и живи једним непрекидним животом, све до уласка у Светски Рат, када се историја прекида, поремећена овим великим догађајем који Италију, као и цео свет, уводи у један перијод сасвим нов и пун противречности. Доба либералне владавине биле су ове године, око којих се ниже цела повест напуљског филозофа, те којима иду све његове уравнотежене и одмерене симпатије уверенога либералца, и присташе оних принципа који су Италију довели до уједињења и на којима је она саградила своју заједницу. Кроз дванајст синтетичких, јасно изложених и као око пуних поглавља, ниже се читава повест четрдесет и више година, повест једнога народа који је из фрагментарних и растурених остатака имао да створи једну хармоничну синтезу, вођен од својих духовних претеча и политичких првака, којима је свима на срцу лежала и пред мислима лебдела велика идеја талијанског јединства. Схватајући историју са етичко-политичког становишта, те исповедајући да је етички либерализам једини покретач и стваратељ сваке праве историје, Кроче је на ових неколико стотина страница изнео цели духовни развој свога народа, пратећи га из његова политичког и етичког детињства у његову зрелост, све до Ђолитија, са којим се у вези са догађајима из 1915, завршава тај заједнички, т. ]. либерални, перијод ове историје. Јасно је, да је Кроче, по својим интимним инспирацијама, као и по својој идејној и временској позицији, сав уз овај перијод, из којега он топло али увек разумно и смишљено, испреда дуг низ карактеристичних догађаја мисли и политике, тако да заправо ова историја превазилази све досадашње историје, будући да она ствара између политике и мисли, између факта и апстракције, између економије и метафизике, значајну уметничку синтезу, чије се решење налази у већ споменутој формули историје, на коју се гледа као на реализацију |

·

етичко политичкога смисла. По овој формули, историја није више

222