Nova Evropa

Скупштини, ако се то и не чини од стране Владе, ипак одлучује форум код којега не може бити загарантована објективност, јер је представник тек већине у Скупштини, Нарочито се при поништавању избора чланова самоуправних тела поступало, у разним случајевима, сасвим противно. Спомињемо тако, куријозитета ради, да док у београдском Опћинском Већу. нису дирали изабране чланове представнике Независне Радничке Партије, у загребачком Градском Заступству, приликом последњих избора, од изабраних градских заступника Независне Радничке Партије изгубила су четворица мандате, листа је од суда потврђена, и управна власт није нашла за потребно да растури организације, а ипак су неколицини поништени мандати! Критериј за овакав поступак дала су полицајна акта; а како се овака акта фабрикују, о томе не треба трошити речи. Много логичније би“било, да се је поништило све мандате са овакове листе, — бар не би изгледало све као једна груба, немаскирана полицијска шикана, .

Ми смо, у пракси, видели примену овога Закона и у Народној Скупштини, Као што је познато, пре неколико година поништени су на темељу овога Закона сви мандати Независне Радничке Партије, а то је било читава једна шестина посланика Скупштине, Доцније је поништено неколико мандата тада још такозване Хрватске Републиканске Сељачке Странке, која је након тога постала гувернаментална; чак и самом председнику те Странке, касније кр. министру и носиоцу највиших одличја, био је применом Закона о Заштити Државе одузет мандат, Где дакле остаје, поред овакога Закона, ма и сенка парламентаризма и демокрације!... И данас је примена Закона о Заштити Државе опет постала актуелна; бар су се после 20, Јуна чуле разне претње да ће се овај Закон употребити против опозиције, која у ствари није нимало револуцијонарна, нити би то могла да буде с обзиром на људе и на принципе који је воде.

Кад би наши судови имали право да испитују, да ли су поједини закони противни Уставу или у сагласности с њим, — а то право судови имају у многим демократским државама, —- не би се могло по овоме Закону изрећи ниједна пресуда, Јер несамо да овај Закон тангира темељне принципе демократског уређења државе, већ је узаконио и нека начела која су одавно напуштена у правосуђу; он је, например, завео кумулативну одштетну одговорност, заправо могућност ударања контрибуције, што се противи принципу индивидуалног просу-

ивања кривице, па према томе и кривичне одговорности, У установи члана 4, овога Закона узакоњује се, да ако се у какву опћину или у који срез пошаље војска, да штити угрожени поредак, становништво тога среза, односно те“онћине, без разлике да ли је криво или не, има да смоси-трешкове

e

| ИУ {0 ·201 || ) 251