Nova Evropa

напреци толико значајни, брзи, и непрекидни, да се о неком дефинитивном антитуберкулозном систему не може више ни говорити, Несамо да се даномице стварају нови социјално-. терапеутски обрасци, него се и они стари, признати и познати, налазе у непрестаном преображају ка новом, савршенијем, разгранатијем. У том вечном превирању требало је уочити трајније фазе, оценити основни значај појединих преокрета у схватањима, па из тога створити закључке од пуне важности за развој нашега рада.

Да почнемо са санаторијумима, као првима у аналима модерне фтизеотерапије. Основао их је Бремер (Н, Вгећтег) у другој половини педесетих година прошлога столећа, Али већ његов ученик и први наследник (Dettweiler) sHaTHO им употпуњује делокруг; а напредак досада учињен толики је да, сем имена, једва ако је што остало у њима непромењено, | Но и поред тако преустројених здравилишта, јавља се убрзо потреба за делатношћу која ће одговарати новијим потребама, које потичу из зрелијих сазнања о битности ове болести, Зато се у Шкотској (Sir Robert Philip), a sarMM m y Франпуској (А, Саштене), заснивају први диспанзери, чија је улога спочетка. незнатна, али који доцније заузимају, корак по корак, своју надмоћну позицију у социјалној профилакси, А у најновије доба, санаториј и диспанзер јесу само два основна ступа савремене терапије туберкулозе, представљајући два најважguja правца социјално-здравственог настојања: лечење и предохрану; у појединостима пак, сваки од њих разгранао се до раније неслућених могућности, продирући из дана у дан у све пространије социјално-бијолошке области,

Према оснивачевој замисли, санаторијум је довољан за лечење туберкулозе; и то без употребе специфичних лекова, једино с помоћу већ познатог лежања, хране, и свежег ваздуха. У њега су зато примали само болеснике у сасвим почетном стадијуму оболења, неузимајући нарочито у обзир њихов социјално-патолошки положај, а брига о њима простирала се најдуже до три месеца (просечно), Уз то, о социјалној етијологији болести, о огромном епидемијолошком значењу клипоноша и тежих туберкулозних болесника, о заштити здравих путем асанације заразних врела, о експерименталном решавању терапеутских проблема, и сличном, није се у првобитним заводима водило много рачуна, Томе насупрот, и према нашем схватању, данашњи санаторији треба да обухвате своје по- | дручје далеко дубље, и у дијагностичком и у терапеутском и у здравствено-васпитном погледу, Дечји санаторији, превенторији, аеријуми, обданишта, опоравилишта, летовалишта, и установе типа „Оеџуге Отапсћег“ и „Placement Familial des Tout-Petits", ca једне стране, а болничка одељења и домови за издвајање нарочито заразних болесника, колоније за пре-

245