Nova Evropa

a odvlačeni od familije, prirode, i spokojstva, Kaže se, да пета toga ne bi bilo napretka, To apsolutno ne stoji, to je samo Фтата дапаспјеба morala, Pravogda stvaraoca, ume{nika 1 паučnjaka, ne kreće nikakovo lakomstvo negšo njegov nekoristoljubivi talenat, njeBov nagon za stvaranje. Koga pak lakomstvo ili ambicija kreće na rad, taj bolje da ne radi, jer u toda nema stvaračkog talenta, Možda bi civilizacija imala tada brojno manje tekovina, ali bi ove bile kvalitativno veće, Bila bi manje široka, ali viša, Pozitivno je dakle samo to, da ekonomska i politička borba u današnjoj civilizaciji vodi ličnoj i rasnoj moralnoj i fiziološkoj dekadenciji,

Karakter naše današnje civilizacije parališe osnovni uslov razvitka: prirodnu selekciju {odabiramje]., Pod čisto prirodnim okolnostima manje sposobni podležu i iščezavaju, dok kultura i civilizacija štite svojim humanitetom sve slabiće, sve bolesne, maloumne i lošije, uopšte sve vrste manje sposobnih. I nesamo da ih čava neđo im daje i mogućnost razmnožavanja; s druge strane, opet, vodi sposobnije delove pučamstva polako ali siđurno opadanju i propadanju time što im umanjuje broj radjanja, Nemci su za ovu pojavu stvorili i termin: »AmusrottunS der Besten« (N, v, Gruber). Problem depopulacije rešavan je raznim teorijama, fizičkim i ekonomskim, biološkim i religijoznim, moralnim, političkim, i t. d.; u stvari, to je problem socijološki u širem smislu, koji obuhvata više raznih uzroka, ali se uglavnom može svesti na ovo: činjenice koje uslovljavaju opadanje radjanja dvojake su: spoljašnje, t. j, one koje ne zavise od čovečje volje, i unutrašnje, psihološke, Lt. j, takove koje zavise od čovečje volje. U prve spadaju bolesti, higijenske prilike; a u druge: socijamo-ekonomski odnošaji, Normalni natalitet zavisi, pored ostaloga, i od izvesnog ekonomskog ekilibra: i suvišno bođaćenje kao i preterano siromaštvo imaju isti efekat, t, j. opadanje nataliteta. Opadanje radjanja pokazalo se baš i više i ranije kod imućnih klasa; a i u širokim slojevima, broj dece prvo počne opadati kod imućnih seljaka i kod bolje kvalifikovanih radnika, koji više zaslužuju, Opadanje radjanja je u vezi s objektivnom ekonomskom nuždom još i utoliko, što je — naprimer — mdustrijalizacija odvukla i mnoge žene od prirodnoš poziva majke: rad u fabrici znatno sprečava radjanje i negovanje dece, Na drugoj strani, sa većim blagšostanjem, sa većim obrazovanjem, rastu sve više i polrebe ı životne pretenzije, raste sve više osećaj i žudnja za uživanjima; ekonomsko blagostanje ili zgodan društveni položaj pruža čoveku mogućnost da se okruži mnoštvom koje istimskih koje umišljenih kulturnih dobara i luksuza, Kapitalizam i trgovina to čine još i svesno, i sa namerom da se održava kod naroda volja za kupovanjem, te da bi mogli vući veće interese od uloženih kapitala, Ovi uticaji su doveli kod širokih masa do

233