Nova Evropa

је postulat sredstva. Ako hoćemo da spoznamo orišinarni (centralni) ekonomski postulat, moramo odgovoriti na pitanje: zašto. čovek, i zbog kojeg konačnog cilja, treba sva sredstva? Hoću da zadovoljim jednu potrebu, jer hoću da se oslobodim neke neugodnosti; zašto hoću da se oslobodim neugodnosti? —: ne znam, samo sam čovek. Na poslednje pitanje dakle nema teleološkoš odgovora, već tu nastaje kauzalno (psihološko) tumačenje jedne prirodne pojave, Budući da čovek ne može da se sasvim oslobodi neuđodnosti, nastoji da ih svede na mini mum. Postulat minimuma neugodnosti, odnosno maksimuma udodnosti, jeste dakle originarni ekonomski postulat. Prema tome, svaki je svesni čovečji postulat, s obzirom na minimum neugodnosti, ekonomske naravi, Pa kakva je onda razlika izmedju ekonomskog i pravno8, odnosno religijoznog, postupanja? — Ne radi se o različitim grupama postupanja, već o stanovištu sa kojega se Jedan te isti postupak prosudjuje. Davanje milostinje naprimer, jeste ekonomski, pravni, i religijozni čin, ·Logički je dakle nemoguće ograničiti objekat nacijonalno-ekonomske nauke, Subjektivni su postulati individualni {subjektivno i individualno nije isto); ili kolektivni, ako više osoba isto hoće radi minimuma neugodnosti. Ovaj postulat sili ljude na promet, na zajednički rad, na udružavanje. Objektivni ekonomski postulat je ideal čoveka, — tu je čovek objekat. Pravni poredak (dakle, neka neosobna volja) stara se da ljudi postignu najlakše životne ciljeve; zakonodavac je nad društvom, sa voljom da ostvari objektivno ideal čoveka, Ovim je Dr, Engliš (slično Sen-Simonu: asocijacija contra individualizam-egojizam) našao — kako ı sam ističe — dva razna centralna postulata: subjektivni ı objektivni; dva različita objekta spoznaje, što isključuje jednu jedinstvenu teoriju.

Da navedemo, ukratko, još neke značajnije misli iz općeš dela Englišove Nacijonalne Ekonomije.

Čovek hoće svoje zadovoljstvo {sreću}, i traži sredstva zato u spoljnjem svetu. Državnik hoće zdravlje i zadovoljstvo naroda, i traži zato potrebna sredstva (naprimer, zabranu alkohola), Čovek koji ekonomiše, gleda u svemu ciljeve i sredstva, a vezuje ih svojom voljom, Svaki cilj je ujedno i sredstvo, osim centralnog cilja, koji ne poznaje neki još viši cilj, Taj najviši cilj čovečji Je sreća (zadovoljstvo), dakle neko unutarnje OSEćajno stanje koje se ne da ваоран, То је 515) ektivni cilj. Državnik hoće, kao najviši cilj, ideal zdrava, čestita, i vaspitana čoveka, odnosno naroda [obje кЕјупа с). Па

Korisno je ono što se hoće u izvesnu svrhu, Stolica. je korisna, jer hoću da sedim. Bez cilja nema koristi, Jedan i isti predmet može, s obzirom na razne ciljeve, da bude koristan i štetan. Duhan je, radi subjektivnog uživanja, koristan; a s obzirom na zdravlje je Štetan, Subjektivni cilj označuje su-

274