Nova Evropa

društveno zlo), a demagozi bi imali prilike čuti naprimer da je »istina, da se porezovanjem zemljoradnje izaziva potreba za бофоуши novcem, i nužda da se isti zasluži, te poljoprivredni rad intenzivira tako, da poljoprivreda koja nije oporezovana (Jugoslavija) zaostaje; ali da porez ne sme da uništi sposobnost konkurencije i da poljoprivredu umanjenjem čistog prihoda potisne na niži stepen intenzivnosti i produktivnosti«, i t. d.. Prirodno je, da je naročita pažnja posvećena novcu uopće a češkoslovačkoj valutinoj politici napose,

Prevešćemo na kraju, kao uzorak pravog naučnog stila, završne reči iz ove Nacijonalne Ekonomije: »Svaka znanost je sama po sebi divna, bez obzira na praktičnu upotrebu. Misaono vladanje svojim sopstvenim oblicima mišljenja i spoljnim svetom uzdiže i zadovoljava čoveka. — Šta se može reći o Nacijonalnoj Ekonomiji kao nauci? — Ona nije uputstvo u bogaćenje, ona nam ofkriva zakone koji nisu manje čudni i manje interesantni od zakona kojima podleže sunca u svemiru. Ali njen predmet nije samo, kako je nazvao svoju knjigu Adam Smit, Bogatstvo Naroda, već takodjer i njihova beda, njihovo oskudevanje, njihov rad, i njihovo odricanje, Nauka daje čovečjem duhu u praktičnoj upotrebi moć nad spoljnim svetom. lako ekonomska teorija ne daje uputstvo, kako se postaje bogat, ona sadrži ipak грохпауапје гакопа Кој: vladaju ljudskim postupcima, nužni uslov za državnika koji želi čovečji ideal, i ublaženje ljudske bede, U tome se sastoji uzvišeni poziv ekonomske nauke u praktičnom pogledu, Pust bi bio nacijonalni ideal, kada ne bi hteo zdrav odgoj i uljudjenje čoveka, Ako materijalno poboljšanje životnih uslova ima, po pravilu, kao posledicu podizanje zdravstvenog i vaspitnog stanja, te ako je beda ujedno izvor otpora i borbe protivu društvenog poretka, onda nastojanje da se poprave životne prilike svih siromašnih i radnih ljudi nije materijalizam, nego je pravi idealizam. Svest o društvenoj odgovornosti napreduje kao i ideja o ljubavi prema čoveku. Možda će jednom doći vreme kada nacijonalni ekonomi neće biti prisiljeni da pišu — kao što piše i u ovoj knjizi —, da sadašnji društveni poredak odgovara čovečjoj samoživosti; tada će i nauka o privredi biti iz osnova izmenjena. Nije nam dato, da kao zvezdoslovi zaronimo u dubine beskonačnosti, jer je čovečji rod samo kratko vreme zemljin gost; ali ipak ne možemo a da ne razmišljamo o vremenima koja se dadu izmeniti sa nekoliko ljudskih života, i da ne opazimo razvitak, koji iz dana surove borbe, ljudskog varvarstva

i bede, vodi preko nas ka nepoznatim ciljevima kulture i blagostanja,«

Dr. Dušan Šijan.

277