Nova Evropa

од зато dva dlasa, Kako je stanje duhova u zemlji bilo vrlo uzrujano, kriza je, baš kao i danas posle 20. Juna, odmah ušla u tešku fazu, Nakon formalnog i kratkog konsultovanja Predsednika Skupštine i šefova svih političkih stranaka, kralj Petar je, na izrični zahtev Nikole Hartviga, ruskog poslanika u Beogradu, i na zauzimanje Naslednika Prestola, opet poverio sastav vlade Nikoli Pašiću, i to još sa izbornim mandatom.“) Ovakvo rešenje krize izazvalo je neopisano ogorčenje u zemlji, jer su radikali u pogdledu broja dlasača u narodu bili u osetnoi manjini od udružene opozicije {samostalni radikali, narodnjaci, i naprednjaci), neračunajući tu stanovništvo novih krajeva, koje do 1919 nije imalo pravo da šalje svoje predstavnike u Skupštinu, a koje je u duši bilo jednodušno protivu Pašićeva režima. Protivu takve vladavine u novim krajevima bila je tada i cela vojska, sa vojvodom Putnikom na čelu. Od oficira stali su na Pašićevu stranu: Ministar Vojni, nekoliko desetina oficira Beogradskog Garnizona, otvorenih simpatizera Radikalne Stranke i redovnih posetilaca užeg radikalskog skupštinskog kluba u kafani »Pariz«, i dva viša oficira iz Ohridskogs Garnizona. Pri takvom stanju u zemlji, izborna je borba i na jednoj ı na drugoj strani odmah ušla u znak krajnje netrpeljivosti. I ko zna kakve bi, na kraju krajeva, unutrašnje potrese imala da izdrži Srbija, da u toku izborne borbe nije stigao poznati austrijski Ultimatum od 10./23. jula 1914.

Iz ovog kratkog izlaganja dogadjaja iz 1913 i 1914 godine jasno se vidi, da izmedju državne krize juna meseca 1914 i državne krize juna meseca ove godine ima velike sličnosti i podudaranja. I jednoj i drugoj krizi bio je formalni povod korupcija Radikalne Stranke, samo u 1914 taj formalni povod bio je u isto vreme nesamo i stvarni već i Jedini uzrok krizi, dok ove godine — pored državne korupcije — ima još i drugih uzrok4 koji su doveli do današnjih pokrajinskih odnosa u zemlji. U razvoju ovih dveju kriza, takodje, ima velike podudarnosti, iako neke u sasvim obrnutom smislu i redu. Tamo je, naprimer, kriza otvorena izbornom Богђота 1 бштешт kuglicama; a ovde će, više nego sigurno, gumene kuglice zatvoriti današnju krizu, — razume se provizorno i privremeno, Tamo su krizu momentano zatvorili revolverski metci poznatog nacijonalnog rodoljuba i revolucijonara Gavrila Principa; a ovde su je automatski otvorili revolverski metci najvećeg nacijonalnoš spekulanta i šićardžije Puniše Račića, Pašićeva posinka i vaspitanika, Tamo se kriza konačno završila podlim streljanjem protagoniste današnje države, Dragutina Dimitrijevića-Apisa; a

*) To je bio poslednji službeni akt kralja Petra. Posle potpisa ukaza o novoj vladi, Kralj je proklamacijom preneo svoju vlast na Regentstvo Prestola, i odmah otputovao [11, jula) u Ribarsku Banju na lečenje,

266