Nova Evropa

доба стварања ове државе, србијанска интелектуална елита на челу са пок. Цвијићем, у т, зв, „Југословенској Лиги“ у Женеви, стајала на становишту федералистичког уређења Југославије. А зна се и то, да је сам пок. Пашић потписао фамозни „Женевски пакт“, који је предвиђао дуалистичко уреБење државе, и двоструки суверенитет. Ми се налазимо на историјској прекретници, када се ударају темељи једној новој Југославији, која треба да пође бољим и срећнијим путем. Пасивност Хрвата у данашње доба био би злочин према властитом народу и његовој будућности, а и према овој држави, која је ипак наша и из које нам нема излаза без големе несреће, да не кажемо пропасти. У данима свађе и депресије, због нанесене неправде и претрпљене боли, човек хоће да дигне руку и на рођеног оца, а камо ли не на државу. Разумљиво је стога што су Хрвати били нерасположени према оваковој држави, каква је била до јуче. Али да она не буде таква, преузео је Краљ први и спасоносан корак, који треба помоћи и прићи му отворено и без резерве. Ако би Хрвати и овај пут пропустили историјски и психолошки ванредно повољан моменат за себе, онда би се потврдило мишљење извесних српских кругова, да они знаду водити само опозицију и пасивну резистенцију, али да су неспособни за реални државни живот,

Ако представници широких хрватских народних редова не приступе сарадњи, њихову улогу преузеће на себе баш они који још и данас о хрватском сељаку мисле да је „муж бедак“, и да је лопов док је жив, И не треба се варати, да ће ово ванредно стање трајати тим дуже што се буде показивало мање воље са хрватске стране да се приступи озбиљно и отворено решавању нашег унутрашњег проблема. Јер ваљда нико није луд, да допусти да се успркос неуређених српскохрватских односа обнови онај пакао у коме смо се кроз десет јалових година кували и међусобно упропашћавали. Треба само прочитати објективни чланак енглеског публицисте Ч. JL Бута (Вооћ) у „Новој Европи“ од 11. јануара о, г., где нам је свима очитао папрену али искрену лекцију, па ће се лако

" увидети тачност његових речи, како се „неспретношћу и неуравнотеженошћу наноси штета и једној иначе тако праведној ствари као што је хрватска",

Није данас доба да се „хрустимо“ и зановетамо, него, да се отворено и без обзира на досадања лична и политичка размимоилажења, сви без разлике, подухватимо посла, и да ово прелазно доба употребимо на стварање моралне, духовне, и економске регенерације читавог нашег народа, који је, на крају крајева, бар што се сељачког елемента тиче, у битности један и по души и по срцу и по стољетним патњама и страдањима својим, од Триглава и Јадрана до Јегеја и Понта...

Др, В. Машић.

70