Nova Evropa

у читавом реду приповести описује муке Бугара под турским јармом. Али му литература не даје доста могућности да се бори за народ, те одлази у калуђере, да би се сав могао посветити народу, те и умире као митрополит, поштован од свих као велик политички и просветни радник,

Али онај који је бугарску литературу подигао до висине до које ни до данас није поново дошла, јесте Христо Ботев (1848—1876), песник, борац, херој. Његова личност одише посебним чаром, а његове 22 лирске и патријотске песме —- толико их има свега —- тако су лепе, и по језику и по смелости слика и ритма, да човек читајући их не зна чему да се више диви, да ли њиховој генијалној дубини, да ли снази са којом их је написао младић који је већ у 28. години свог живота убијен за слободу свога народа. Чудна је ствар, да је млада бугарска литература могла дати тако зрела и снажна песника, јер дела као што су „Хаџи Димитар“, „До моето прво либе", „Хајдути", „На проштаване", одиста су слична бисеру красно брушену топлог сјаја, и необично великом. У другој, слободној, средини, Ботев би поуздано постао био светски гласовит песник; али, небринући се за уметничку славу, он више воли да постане војвода на челу усташке чете, па да положи и главу своју за слободу народа, те да се тако овековечи, као један од мало људи којима су реч и дело једна ствар,

Иза подвига Ботева, бугарска књижевност улази у миран живот. Бугарска се ослобађа. Долази време конструктивног рада. Ипак, и у то мирно време, писци и песници не повлаче се у самоћу да се одаду тихом стварању, већ живе посред садашњице, учествујући пуном наром у јавном животу државе, Доиста, Иван Вазов (1850—1922), највећи писац те епохе, није и нема рашта да буде бунтован, као његови предшасници. А ипак, и он је борац, — борац за све што је бугарско; он је родољуб, који осећа за све, који жарко љуби свој род, љуби тле домовине, њена поља и њене горе, њене „дејце" из прошлости, њена историјска лица, које неуморно описује, ускрсава, и хвали, у стотинама стихова и песама, у низу драма, приповести, и романа, Може се рећи, да Вазов воли своју породицу — Бугарску, па да ради ње ствара славна дела. Читање романа „Под Игото", или песама које се налазе у збирци „Епопеата на забравените", или гледање драме „Хшове“, имаће увек моћи да у Бугарина освежи веру у Бугарску, у бугарску културу, па чак и да врати наду ономе који је изгубио. То је уједно и најбоље сведочанство за уметност и моралну снагу његових дела, |

Под окриљем Вазова, и под његовим утицајем, настаје бугарска књижевност новијега доба, све тамо до прага XX века, Поред самог Вазова, ту је на првом месту Константин

190