Nova Evropa

· Kad stan prof. Kovalevskog nije mogao više da primi i smesti sve veći broj članova i posetilaca, prešla je »Grupa« u palaču A, N. Brjančaninova, 8de su svake Nedelje, a po potrebi i u medjuvremenu, održavani sastanci, Na njima je predsedavao stalno prof, Čubinski; a kad njeBa ne bi bilo tu — što se retko dešavalo —, zamenjivali su ga bilo M. Il, Tugđan-Baranovski bilo prof. Al. V,. Vasiljev. Sve što je tada bilo vidjenije u nauci u Petrogradu posećivalo je ove sastanke; od političara —_od oktobrista do socijalista, od javnih radnika — profesori Univerziteta, književnici i umetnici, publiciste i novinari, ugledniji predstavnici slobodnih profesija i vojske, zatim Poljaci i saradnici stranih listova, te činovnici Ministarstva Inostranih Dela {već radi relerisanja »šefu«, šta se na ovim sastancima dovori i radi). Na prvom sastanku kod Brjančaninova, 23. novembra 1912, saslušani su referati samoga domaćina i D. Semiza »O budućoj Medjunarodnoj Konferenciji i odnošaju Rusije prema njoj«, pa je jednoglasno usvojena rezolucija, da

Pobede balkanskih država menjaju geografsku kartu Jugoistočne Evrope i uvode Istočno Pitanje u novu istorijsku fazu, Interesi Rusije usko su vezani sa stvaranjem na ruševinama Evropske Turske saveza državš potpuno nezavisnih i snažnih. Samo ovako rešenje pitanja obezbediće trajni mir na Balkanu, Jedini način da se postigne ovaj cilj jeste, ne konferencija slična Berlnskome Kongresu već slobodno ugovaranje mira saveznika sa Turcima, tako da ga posle svaka Velesila posebno registruje, kao nov faktor balkanske i evropske ravnoteže. Ako novo stanje bude tangiralo posebne interese državi, ovi se uzimaju u obzir, nakon potpisa ugovora o miru, isto tako posebnim sklapanjem ugovora i sporazuma, Ako, na inicijativu trećih, zapreti opasnost od ponavljanja Berlinskog Kongresa, i ovaj se ostvari, dužnost je Rusije da, upirući se па Francusku i Veliku Britaniju, iskoristi od Austro-Ugarske vešto primenjeni princip godine 1909, pa da podje na Konferenciju samo pod pogodbom ako od učesnika dobije prethodno pristanak na sledeće tačke: 1) da se pitanje ograničavanja pobednika na Konferenciji ne pokreće, već da se podje u diskusiju od stanja stvorenog mirovnim ugovorom izmedju Saveznika i Turske; 2) da se ne priznadu nikakva prava ni kompetencija državama koje nisu učestvovale u ratu, i da im se ne dopusti diskusija o samom pitanju, i 3) da se na Konferenciju dovedu predstavnici balkanskih Saveznik4, sa pravima istim kao i ostali članovi Konferencije, Ako ovi uslovi ne bi bili usvojeni, Rusija, kao predstavnica slovenskih interesa medju Velesilama, ne bi trebalo da uzme učešća u Konferenciji... {vidi zbornik »Interesi na Balkanah«, str, 60 i 61),

Ovako je sad išlo iz dana u dan u toku godina 1912, 1913, i 1914. Redjali su se govori, predavanja, relferati, članci, brošure, i knjige, koji bi mogli napuniti čitave zbirke, te koje ovde ne možemo ni u najkraćem izvodu citirati, Hoćemo pažnju čitalaca, u ovoj vezi, da skrenemo samo još na jedan momenat.

222