Nova Evropa

29, marta 1913, rusko Ministarstvo Гпозфгашћ Реја објауПо je svoju poznatu deklaraciju o Skadru i Arbaniji, »Grupa« se sastala još istoga večera, pa je — nakon izveštaja nekih svojih članova — donela opet jednu rezoluciju, za ono vreme u Rusiji dosta oštru, koja je neobično odjeknula medju petrogradskim intelektualcima i širom cele Rusije; a zapažena je i u Evropi, od političkih ı vojnih krugova, Neposrednim rezultatom bile su nezapamćene demonstracije u Petrogradu, u kojima su uzeli učešća svi društveni slojevi, I krv je pala na ulicama; a apsolutizam se poplašio, Prvi put posle »dekabrista« zaigrale se žandarske i kozačke kandžije po ledjima i epoletuškama olicirš, čak i djenerala!,... Oduševljenje se pretvorilo u ogorčenje, i opšti protest buknuo je u plamen, koji se onda razbuktao, da se ne ugasi sve do u one sudbonosne dane meseca jula 1914, Razbudjena narodna svest ı opravdani gnev protivu Austrije zbunio je carističku Vladu do te mere, da je izgubila svaki kriterij, pa Je klice antidržavnosti i revolucije tražila i medju najvernijima, — postali su joj podozdrivi čak ı Bebrinski, Stolipini, Bašmakovi, Verguni!,., Ni oni se nisu smeli više sakupljati, govoriti, predavati,

Referati govornika »Grupe« onoga večera skupljeni su i otštampani u poseban zbornik, koji je izašao pod naslovom »Interesi na Balkanah i pravitelstvenoe saobščenie« {1913, u 'Petrogradu). Još pre toga (1912, o Božiću) izdao je D, Semiz, o svom trošku a u ime Društva гђопик »СОлаванскји вопрос в его современном значении«, и Кој! зи из! Сапст Већћегеуа, КоуајеузКов, Гамтоуа, СићипзКков, 1 дгшаћ; и Фош зе zborniku nalazi ı raspravica Janka Lavrina (Slovenca koji sad živi i radi u Engleskoj) »Slovensko Pitanje i umetničko-književno zbliženje«, Zbornik je primljen srdačno od kritike, koja je piscima priznala da su »izraziti pristaše Jugoslovenstva« i da njihovo novo Slovenstvo nema ništa zajedničkog sa starim »slavjanofilstvom« Aksakova i Homjakova, U svom članku, Lavrin odlučno formuliše, da se »takozvani nacijonalizam Slovena ne može više sastojati u tome da jedan narod, ili jedno pleme, hoće da proguta drugi, već u vlastitom samoopredeljavanju ı samoupućivanju, u ime humanosti i pravičnosti....«

U svemu što je u ovo sudbonosno doba radjeno u Rusiji, može se reći mirne duše da su radikali — a uglavnom ı sve ostale srbijanske stranke — bili nevini kao jaganjci, Mi »prečani« oslobadjali smo se na jedan neobičan način, pa su u zabludi mnogi zvanični »istoričari« koji nadugačko i naširoko pričaju o »oslobodjenju« i o zaslugama Nikole Pašića i ostalih njegovih drugova političar4, Sasvim bi drukče izgledala danas i Jugoslavija, i karta celokupne Evrope, da su oni imali neku odlučnu reč u samim dogadjajima, a da nisu mirno i pognute Slave išli za njima.

223