Nova Evropa

vena na Balkanu; sudeluju glumci petrogradskih imperatorskih pozorištA, medju njima čuvena umefnica Marinske Opere L, I. Lipkovskaja, koja isto veče ima i predstavu u Pozorištu. U Subotu zatim. drže predavanja: član Državne Dume A. IL, Šindarev, i sekretar Društva D. J, Semiz,

Na »Djen slavjanskih flagov« (12. decembra), »mnoge fabrike i radionice traže na desetine hiljada barjačića, Ideju o pomoći slovenskim borcima prihvataju oduševljeno svi slojevi društva... Povorke studenata i studentkinja kreću se da se upišu u sabirače — „sborščike ,,,« ([»Molva« za 12. decembra 1912). Samo ultra-levičarski list »Luč« ustaje protiv »slavjanзКабо dnja« — zato što »delo čovečnosti ne zna za nacijonalne podele«, i što se radi »ne o oslobodjenju slovenskih naroda već o rasturanju i rušenju Turske«!,,. »Molva« Je dostojno i jasno odgovorila na pitanje postavljeno od »Luči«: »Ne čini li rusko napredno društvo Jedan odredjen politički akt, pomažući materijalno samo jednu od zaraćenih stranaka«; a »dan slovenskih zastavicA« može se smatrati prekretnicom u životu ruske napredne inteligencije i radikalne omladine, momentom kada je ona prestala da zazire od reči »Slovenstvo«, Trebalo je toga dana biti u Petrogradu, pa videti onu nezaboravnu sliku široke ruske darežljivosti, onaj polet i ono oduševljenje, Padali su u kutije nakiti, venčano prstenje, krstovi sa grudil,.,, Ма stotine hiljada naroda manifestirale su, i demonstrirale, nasuprot zabranama policije; javno se tražilo, da se stane na put drskom prodiranju Austrije na Balkan,

Na stotine hiljada zlatnih rubalja skupilo je samo Društvo Slovenskog Naučnog Ujedinjenja, pa ih je poslalo braći u Srbiju, Crnu Goru, i Bugarsku, većinom preko univerziteta (u Srbiju je nosio novac, medju ostalima, i prož, Radovan Košutić). Sama petrogradska Opština votirala je, kao svoju prvu pomoć, 250.000 rubalja u zlatu. Posebna komisija organizovala je i odašiljala sanitetske misije u Srbiju, Bugarsku, ı Grčku; ali je imala muke dok je zato dobila dozvolu Ministarstva Unutrašnjih Dela, koje Je na celu ovu i političku i potpornu akciju gledalo prekim okom, zato što su joj na čelu stajali napredni ljudi, a za njima cela narodna Rusija.

Na drugoj strani radilo je »Društvo slovenske uzajamnosti«, koje je bilo »lojalnijex, Oko nječa su se kupili mnogi narodni poslanici, pa su još 29, septembra 1912, u oči otvaranja Državne Dume, održali značajnu sednicu na kojoj su govorili D, Stolipin (»Rusko društvo i poslednji dogadjaji na Balkanu«), prof, Radovan Košutić (»Balkanski dogadjaji«}], D, Semiz (»Jugoslovenstvo i Austrija«), ı D. N, Vergun (»AustroUgarska i rat na Balkanu«). O radu ovoga Društva govoriću drugom prilikom; ovaj put zadržaću se samo na delatnosti Društva Slovenskog Naučnog Ujedinjenja,

221