Nova Evropa

· Balkanski narodi vezani tuz nas plemenskim i vekovnim duhovnim vezama, osveštanim ruskom krvlju, otpočeli su opštu i otsudnu borbu za svoj opstanak, Digli su se da zaštite slobodu i živote svoje rodjene braće, u želji da pobedničkim ratom obezbede i sebi i njima miran kulturni život, Rusko društvo želi i hoće da pomogne balkanskim saveznicima, svojom širokom materijalnom i moralnom pomoću, Sem ovoga, uzvišena je obaveza ruskog društva, da budno prati dogadjaje i da se besprekidno obraća evropskoj prosvećenoj misli, da joj objašnjava bitne interese balkanskih narod4, U opštem poletu, ushićenju i oduševljenju, rusko se srce steže od bola pri pomisli na krvave žrtve, i živo saoseća sa pobedničkom povorkom Sloven4 i njihovih saveznika, verujući da će rusko nacijonalno samosaznanje pomoći im i sačuvati za njima plodove njihovih pobeda,

(Potpisani:) S. Adrianov, E. Anjičkov, V,. Behterev, A. Brjančaninov, Alek, Vasiljev, A, V, Vasiljev, V, Vernadski, N. Djeržavin, N. L Karejev, M. Kovalevski, N. Kondakov, P. A, Lavrov, A. Lugovoj, S, Oljdenburg, L, F, Pantelejev, E. V, de-Roberti, P, Rovinski, M, Rostovcev, D, Semiz, E. Semenov, G. A. PFaljbork, F. Fortunatov, M. P, Čubinski, A, Šahmatov, N. Jastrebov, A. Jacimirski.

Ovaj proglas odjeknuo je širom Rusije, kako se uostalom može i misliti, »Novoe Vremja« propratilo ga Je ovom napomenom: »Uvršćujemo ovaj proglas na Rusko Društvo sa naročitim zadovoljstvom, Ruski radikalni krugovi ustezali su se, do poslednjeg časa, priteći stvarno u pomoć Slovenima koji se bore za svoju nacijonalnu nezavisnost. Dogadjaji su doprli do srca i naših najljućih sektanata, — Rusi su se osetili Rusima.« (»Novoe Vremja« za 15, oktobra 1912).

Prvo javno predavanje o »Srpskom pitanju« održali su ргој. Kovalevski i prof. Lavrov, u »Šoljanom Gorodke«. »Dvorana je bila prepuna, i naročito je padao u oči velik broj univerzitetskih nastavnika i članova Akademije Nauk4, iako je M. M. Kovalevski dobio dozvolu za predavanje od policije uoči затоба dana predavanja« — zabeležile su »Birževija Vjedomosti« (za 2, novembra 1912). Predavao je o odnosu ruske napredne misli prema dogadjajima na Balkanu, naravno s poziftivnim odgovorom i simpatijama za »one koji se bore za pravo na život«. U istom broju, »Birževija Vjedomosti« javljaju da novo Slovensko Društvo Naučnog Ujedinjenja počinje zvanično svoj rad svečanom sednicom u dvorani groia Šeremetjeva, na kojoj će održati predavanja: sam predsednik ({Behterev) o »Značaju ujedinjavanja naroda za opštečovečansku kulturu i savremena pitanja Slovenstva«, prof. Kovalevski »O značaju slovenske etnogralije za razumevanje načina života ruskog seljaka«, i A. N. Brjančaninov o temi »Evropska ravnoieža i Balkanski Rat«. Uskoro zatim {5, novembra), Društvo organizira Koncerat, u korist porodica ranjenih i poginulih Slo-

220