Nova Evropa

zarobljava slovenske zemlje«. Na tom terenu imala je да јој stane nasuprot Rusija.

Sa ovakim mislima i namerama organizovan je {godine 1909), pri Psiho-nevrološkom Institutu (na Medicinskom Fakultetu) u Pefrogradu »Slavenski komitet«, kome је па čelu stajao akademik Behterev, veliki prijatelj JugoslovenA, Cilj ove slovenske ustanove bio je, da zbližava naučne огбаnizacije, i da okuplja pojedince, koji se bave mislima o slovenstvu i rukovode opštečovečanskim inferesima na osnovi Jednakosti i bratske uzajamnosti, Uspeh je bio toliki, da se uskoro ovaj Komitet proširio u »Društvo Slovenskog Naučnosg Ujedinjenja«, Pokretači Društva pozivali su Slovene sve i svuda, »da zaborave uzajamne razmirice, da prestanu s uzajamnim nepoverenjem i oftudjivanjem, pa da legnu na zajednički posao, u korist celokupnogš čovečanstva, neuzimajući u obzir ko je stariji i brojniji, već pomažući jedni druge, uvek i u svemu, obradjujući naučnu njivu, ı t, d,«. Dok Statut ovog Društva luta po nadleštvima čekajući blagoslov neblagonaklone Vlade, pokretači u Petrogradu sazivaju Sveslavenski Kongres za 15, do 19. maja 1912, u čiji priredjivački odbor ulaze, pored Behtereva, M. M. Kovalevski, D, O, Ot, Al V, Vasiljev, D, K, Zabolotni, V, N, Sirotinin, G. V, Hlopin, O, A, Čečot, Il, F, Zemacki, S, K, Gogelj, P., A, Ostankov, član Državne Dume A, 1. Gučkov, i dragi (vidi »Reč« za 29, oktobra 1911), Predvidjena je i Izložba u isto doba, pa je bilo posla pune ruke za sve članove i pristaše, Četiri sekcije Kongresa (za društvenu medicinu, za fizički odgoj, za pedijatriju, i za moralne nauke) imale su svoje izveštače, koji su pripremali opširne referate, Sama ideja Kongresa odjeknula je neobično snažno medju svim zagraničnim slovenskim kulturnim i naučnim radnicima, koji su uskoro zahtevali — radi važnosti stvari da se Kongres odgodi, Tako je i bilo: Kongres je odložen za proleće 1913; ali su onda nastali krupni dogadjaji, prvo Balkanski Kat, pa onda Svetski,.. Tako se Društvo Slovenskog Naučnog Ujedinjenja, po volji sudbine, okrenulo na politiku; i već prvih dana posle objave rata Turcima, povelo je Društvo široku i oduševljenu agitaciju, da se pomogne i moralno i materijalno balkanskim saveznicima, Doduše, odmah na prvom koraku naišlo je Društvo na — Ministarstvo Unutrašnjih Dela, koje mu je poručivalo: »Vaše je delo nauka, ne politika«; ali se članovi nisu dali lako zastrašiti, nego su se mirno preselili u stan profesora Kovalevskog, odakle su — kao »Grupa naučnik4, prolesor4, i društvenih radnik4 napredne misli, koji se interesuju Slovenskim Pitanjem« — izdali 14, oktobra 1912 proglas na »Rusko Društvo« sledećeg sadržaja:

219