Nova Evropa

ОКО) VARVARSKIH KOSTURA (glasno): Napolje s njim! -

KOSTUR ALKOHOLIČARA (nsfaje, zafefara, pa sedne na rub sarhofaga): Dosta toga razgovora, Da vas naučim popevanju! Čuo sam ove popevke od varvarskih mladića kad noću obilaze бтадот,..

KOSTUR ČOVEKA BEZ ZANIMANJA: Mani se sada popevaka, Hoćemo da čujemo Imperatora, što on misli o toj varvarskoj invaziji. Što se mene tiče, ja nemam što da izgubim pod novim бозгродатот, В!бе па Као 1 dosad...

KOSTUR MLADOG РОРА ГАТМАБА (изјаје, изртао а зе па sarhofagu, i dehlamatorshi pevucha): Gospodje i Sospodjice, ujedinimo se protiv ovih prostakA! Ujedinimo se proti varvarima koji nadiru!

KOSTUR ESKULAPOV (dofrči iz svoga hrama, i ljutito viče): Dajte mi tog obešenjaka, da mu izlečim fiksnu ideju! Uhvatite mi filogina! Tu, tu, na tim stepenicama neka se ustoboči varvarski asketa, kao preteći simvol snage, volje, i pobede! Jer su vas varvari pobedili, vi bolesni filogini!

MESEČčINA (definitivno se sbriva za oblačinu)}.

KOSTUR ZLOBNIKA Bravo, Eskulape! Ali neka Impera-

tor govori, njega se stvar najviše tiče, U njegovu Palatu ulaze varvari, gordo i prkosno, da se nameste u njoj kao u svojoj kući, Šta kaže Imperator? i

KOSTUR DVORJANINA: Ta prestani s tim već jednom, molim tel )

KOSTUR ZLOBNIKA;: Ćutite vi! Mač vam je zardjao, štit ste u metežu izgubili, — ali ste neoprani jezik sačuvali, Vaš pogani jezik ogadio je toliko velikih činova i prouzročio više štete svetu nego li sve varvarske horde zajedno, Vaš jezik muti vodu u kojoj se poštenjak davi, da bi varalice mogle loviti, O, vi ulizice i slugani!,.,,

Glasovi negodovanja medju duorjanima, živahno mrmljanje svud unaoPolo. Kosturi se grupišu u dva protivna tabora.

· KOSTUR IMPERATORA (frgne se iz reumatičnog sna): Priska, jesi li me nešto pitala?

GLASOVI: Ha, ha, ha! A Priska moli s koludricama!,..

· KOSTUR IMPERATORA (f?ešžo sfenje, oPreće se u sarhofagu, i opet leže).

Tiho je. Jorgovan miriše sve jače.

· KOSTUR VALERIJE (očajno): Tata neprestano drema, a Mama samo moli i moli, Ona će poludeti od molitve. Medjutim vekovi prolaze, Palata nam postaje hrpom ruševina, a ja ću