Nova Evropa

i filozofija — kreće oko mora i na moru, i koja se bez mora ne daje zamisliti, Primorac ne može ni Isukrsta da zamisli bez mora, a pogotovo je primorski umjetnik s njime srastao, pa ne zna bez njega ni za svijet vidljivi ni nevidljivi,

Pod uplivom mora nalazili su se još veliki umjetnici rodjeni na našem Gornjem Primorju, koji su se proslavili van svoje domovine, većinom u Italiji, tako čuveni Kar pačo (Carpaccio, Krpačić, rodjen u Kopru 1450), jedan od najboljih slikara Mletačke Škole, te minijaturist Klovijo (Clovio, Klović, rodjen u Grižanima kod Crikvenice 1498), kao i pozniji: Bastijani, Maroti, Povačić, Ostrogović, Zajc-Moreti, te slikar freski Ivan Volarić Šešuje, Isti žig mora nalazi se i u glazbenim umotvorinama naših primoraca, koje ovdje ne možemo nabrajati,

Napokon, isti idealizam Gornjoprimorca prati i naše političare iz ovih krajeva, Primorac je socijalni utilitarist: radi za opće dobro; dobro zajednice, njegovo je geslo. Najveći čoviek Gornjeg Primorja, vladika Dr. Juraj Dobrila, preporoditelj Istre, ostavlja svoju seljačku potleušicu u kojoj se rodio u istom siromašnom stanju iza svoje smrti, dok je u narodne svrhe razdijelio za onda bajoslovne svote. Isto su tako ostali do kraja pošteni i požrtvovni njegovi djaci: braća Вас јат, Ujčić, Parčić, Crnčić, i drugi, te Matko Mandić, Vjekoslav Spinčić, i Matko Laginja, Takvi su bili i Vončina i Derenčin, i Barčić, i Vitezić, i braća Trinajstići, i Dr, Vilfan, i Milan Marjanović (koji je više pjesnik nego političar). Kako je do toga došlo, i koliko je tu more uticalo na ljudski moza8 — naročito i kod pok. Supila i Dra. Bogoslava Mažuranića —, neka pokušaju protumačiti drugi, Ja sam svoje zasad svršio, te odlažem pero i bježim na more, — na more, da umočim u njega ruke i na taj način komuniciram sa čitavim svijetom i sa vječnošću...

Dr. Mate Duvorničić (Vrbnik).

Клима у Хрватском Приморју.

Математичком, сунчаном, и физичком климом у Хрватском Приморју бавили су се код нас разни наши и иноземни научењаци, па је довољно навести ту имена Дра. Гавација (Artur Gavazzi), Дра. Мохоровичића, Владислава Брусића, проф, Фришауфа (Ј. Емзсћаш, Дра., Jlemma (Otto Lenz), и других. Сви се слажу у томе, да Хрватско Приморје имаде врло благу обалну и морску климу, да је зрак без бакцила, пун кисика и соли, а. температура и зрака и мора без овећих промјена. Ако узмемо, напримјер, температуру мора на најљепшем оточићу Истре Бријонима, који се налази на 45, ступњу сјеверне ширине, видићемо да се сказаљкин број креће

78