Nova Evropa

Na zidu, даје је gušća pala нтта,

Sja obno. Psovha mračnim duvorom ječi. I noćas fo se na fežaPe dreči

Ваћаћа žena grofa Bernardina.

Čuj, nebo stenje, bono je zabričo... Kruvuničhi alat resho šhriplje: — muče Kmetove i sad Bagni i Rapicio.

U jami fufnji. Noćni vihor huče. Vapaj se ori. Potoci тотопе. — Ko ladja u val, grad u maglu tone.

li

У води пуљци лагано клокоћу,

У тихој башти пјевају славуји: Тужсе се, цвиле: ситно звонце бруји, Бисер се труни на мраморну плочу.

Миаришу липе. Сребрн-мјесечине Жице се танке вуку кроз грање. Сва варош сја сред поноћне тишине Ко зачарани град источне сање.

Спокојни мире, чаробно мртвило! Град тврдо спава; ал ја шпак чујем У муку томе снажна срца бтло.

И слушам куцај жила и постање Снале му, крви све брже колање: Дану се вељем надам п радујем.

POREČ.

»Fac6l vrđfi nam lepi, rahamđni, Kog mat je naša sedam let rdbila, Vezčla zlatom srebrnim iglšmi, Pralš na suzah, na srcu sdšila!

Vrđfi nam našu jabubu od zlđta,

Kđ frim je dvuorim merle razldpčla,

Ka frim je gradom porđzbila vrata

I s črešnje mldde biser razmetčla! Vrđti nam smilje, drobnu maždrčnu

1 зобги одти обпј са пазеба!

Утан пат dušu našu zpadanu!«

Grad nijem stoji pohraj morshog br'jega:

Заћи, što lupa na vrata, ne čuje; Ne vidi vepra, što mu femelj ruje.

128