Nova Evropa

МОШЋЕНИЦЕ.

О сутони! О сребру — мјесечине! Трептаји изнад успавана мора! Шуштање лишћа Драљзе сред долине! Бјетрни Ћуше са зелених гора!

У љуту рану мелеми су пали,

И теко мед је мојом душом младом,

Над морем кад сте трептали u сјали И у мрак први шуштили под градом.

Лијепа ли је домовина наша! Крај вала сињег тихе Мошћенице На сунцу блјеште ко бисерна чаша,

Из длана сркнух морске чаробнице, Па свеђер слушам пјесме у даљини, Сутонске лађе зледам на пучини.

МОТОУ ИМ. Volim fe, mrbi Motovune, tvrda Barbara hulo!... Ti zmajić ognjeni,

Ti Pmefa našeg mbrina i srda, Grabožljiv or6 svrh lifi hamenih!

Volim te, jer se oho tvoga brda Hrvatsho more falasa i pjeni: Šumore šume, muču velja hrda, A mirna r'jeba ravni se зтебтет.

Ja gledam, gledam, gdje se talas penje Uz obronbe fi: zidinu fi ruši, O vrata lupa, stisha te i guši.

Zmaj Plonu. Or6 bježi. Srda stenje. — Volim fe, volim, grade ponositi, Zbog onog, što ćeš jednom za nas biH!

PAZIN. i |

U zimshoj noći vjetar maglu mrui I hlancem Ејета. Мтла hbiša lije. Potočna voda uz huP vjetra grmi, Jamino žualo guta je i pije.

127