Nova Evropa
МОШЋЕНИЦЕ.
О сутони! О сребру — мјесечине! Трептаји изнад успавана мора! Шуштање лишћа Драљзе сред долине! Бјетрни Ћуше са зелених гора!
У љуту рану мелеми су пали,
И теко мед је мојом душом младом,
Над морем кад сте трептали u сјали И у мрак први шуштили под градом.
Лијепа ли је домовина наша! Крај вала сињег тихе Мошћенице На сунцу блјеште ко бисерна чаша,
Из длана сркнух морске чаробнице, Па свеђер слушам пјесме у даљини, Сутонске лађе зледам на пучини.
МОТОУ ИМ. Volim fe, mrbi Motovune, tvrda Barbara hulo!... Ti zmajić ognjeni,
Ti Pmefa našeg mbrina i srda, Grabožljiv or6 svrh lifi hamenih!
Volim te, jer se oho tvoga brda Hrvatsho more falasa i pjeni: Šumore šume, muču velja hrda, A mirna r'jeba ravni se зтебтет.
Ja gledam, gledam, gdje se talas penje Uz obronbe fi: zidinu fi ruši, O vrata lupa, stisha te i guši.
Zmaj Plonu. Or6 bježi. Srda stenje. — Volim fe, volim, grade ponositi, Zbog onog, što ćeš jednom za nas biH!
PAZIN. i |
U zimshoj noći vjetar maglu mrui I hlancem Ејета. Мтла hbiša lije. Potočna voda uz huP vjetra grmi, Jamino žualo guta je i pije.
127