Nova Evropa

брибирци плаћају Самостану даћу од „трговине“, Смрћу Николе Франкопана нијесу престала доброчинства том самостану, _ Кнез Иван Франкопан дарује године 1440 Самостану једну земљу под Сопљем са два „хижишћа", а кнез Мартин Франкопан, тај познати добротвор самостана и цркава, дарује године 1447 цриквеничком Самостану једну земљу која је припадала Селцима. Године 1450, он наложи својим поданицима. Марковићима, да имаду служити Самостану као и други самостански кметови. И ко би набројао сва остала доброчинства што их је овај велики кнез указао Самостану.

У том истом Самостану одгојен је знаменити хрватски сликар Јулије Кловић (СтиНо С1оу1о) прозван Маседо (родио се је у жупи Грижане, 1498, а умро 1578). Савремени сликари су га увелике цијенили, а понајвећма знаменити њемачки сликар Дирер (А Бгесће Пигегј.

Године 1760 пренесен је винодолски кастеланат из Брибира у Цриквеницу, и смјештен у Каштео, Када је године 1776 пожар уништио жупну цркву и стан у Котору, преселио се је и которски жупник у цриквенички Самостан, Како су дуго которски жупници становали у Самостану, није познато,

Нарјечје којим говори цриквеничко житељство јесте чакавско, То исто нарјечје налазимо у Истри, на истарским отоцима, у сјеверној Далмацији, и по далматинским отоцима. То нарјечје особито доминира у Сењско-модрушкој Бискупији, а. понајвећма у нашем Горњем Приморју. Школа није истиснула тог лијепог нарјечја и — по моме суду — неће га никада ни истиснути, Локалне особине тог нарјечја су врло незнатне, Сав књижевни рад (о којем проф. Рудолф Строхал расправља у књижици „Град Сењ, прво културно средиште хрватскога народа“) написан је чакавским нарјечјем, и тиме се мора сваки приморац дичити, К томе, сваки наш рибар знаде талијански, а многи уз овај језик јоште и енглески, француски, или шпањолски; а њемачки мање.

Народна ношња је пред својих 70 година сасвим ишчезла, те уступила мјесто такозваној „париској моди“, По приповиједању стараца, народна ношња бијаше једноставна али врло укусна, Недавно — пригодом једне свечаности видјело се једну дјевојчицу у цриквеничкој народној ношњи, па се могло запазити колико је била красна и како се на њој огледала душа нашег човјека овог каменитог крша крај мора, која је пуна полета и идеализма,

Желим још укратко изнијети, према дневнику, важније догађаје течајем мога жупниковања у Цриквеници, од 25. српња 1914 до данас, мјесто историје овог значајног раздобља за наш народ и ову државу.

107