Nova Evropa

Гисла и барона Ерентала (која је објавила „Самоуправа“ послије Свјетскога Рата, под владом Стојана Протића), да се види каква мржња и презирање дише из тих писама према Црној. Гори, Краљу Николи је одговорено, да ће много више проширити Црну Гору царинском унијом с Аустријом...

Али је најкарактеристичније оно писмо Хецендорфа, главнокомандујућег, прије него је Црна Гора заратила, упућено Предсједнику Владе у Бечу усљед вијести да је краљ Никола на умору, Збиља је тада Краљ био у великој опасности од "запаљења плућа. Хецендорф, са фронта, даје својој Влади оваково упутство: „Сад ће Насљедник, који је наклоњен Аустрији, одмах тражити конвенцију с Аустријом; али то не смије бити конвенција са Црном Гором, већ милост, под условом да се Црна Гора лиши приморја, и ограничи Таром, и да се он сасвим подложи Монархији“ ,,, Ето шта је чекало Црну Гору да је мировала у Свјетском Рату, и да је Аустрија.

побиједила ! Др. Л. Томановић.

Napor Bosne 1 Нетсебомте,

(Pripremamo jedan Bosanski Broj »Nove Evrope«, pozvavši najpozvanije i najupućenije da iznesu svoje poglede i svoje podatke o ovoj našoj pokrajini koja nam je svima podjednako bliska i za srce prirasla, — o njenim tiradicijama, o njenu sadašnjem stanju, i o izgledima u budućnost, — pa kao uvod u taj broj donosimo sledeći članak našeg saradnika i člana Radnog Kola, G, P, Slijepčevića, napisan kao predgovor knjizi koju on uredjuje, a koju će uskoro izdati sarajevska Narodna Odbrana, pod naslovom »Napor Bosne i Hercegovine za Oslobodjenje i Ujedinjenje«, U toj će knjizi biti obradjen, od najboljih poznavalaca Bosne i Hercegovine, nacijonalni rad tih oblasti na političkom, ekonomskom, i kulturnom polju, naročito od 1875 do danas,)

U poslednje vreme učestale su knjige sa kolektivnim prikazima pojedinih naših pokrajina. To je korisno, jer ni danas, deset godina po Ujedinjenju, ne možemo reći da se medjusobno dovoljno poznajemo,

Hteli bismo, koliko se može, dati stvaran i pregšledan prikaz o tome šta je i koliko je Bosna i Hercegovina doprinela Oslobodjenju i Ujedinjenju, i kako je izgledao njen oslobodilački pokret na poljima političkom, prosvetnom, ekonomskom: uporediti uložene napore sa smetnjama i rezultatima; uporediti mentalitete i taktike uzastopnih generacija bosanskih od 1878 do 1908—1918 i 1928; i označiti idejne veze tih pokreta i onih u susednim našim

· oblastima, čiji je uticaj bio uvek živ, I najzad postaviti pitanje, na osnovi tih činjenic4, da li Bosna i Hercegovina danas igra onu

139