Nova Evropa

се је налазила у признатом слабом стању. Јер, било је опће познато читавој јавности, да се Славенска Банка налази у једном положају који се није могао назвати просперирајућим. Трбовље је упркос тога без приговора прихватило предлог, да се набави већина акција те Банке; па ни касније, када је већ било очигледно да је Трбовље код те трансакције начинило један стручно лош посао, јер је изгубило само на тим акцијама бар Дин 43,200.000, нико од интересената, ни на главној скупштини ни иначе, није дигао против тога свој глас. Није ту посреди какова лакоумност или фатализам, јер су чланови равнатељства Грбовља, као и њени акцијонари, у другим згодама знали доста одлучно да заступају своје интересе. Него су, у овом случају, они држали, да је то такођер један део жртава које морају да допринесу за ту срећно проведену „нацијонализацију", која им је на другој страни донела толико користи, У часу провођења ове трансакције, они нису ни мислили да ће то за њих бити ефективним губитком, већ су рачунали с тиме да ће тај губитак у даном часу превалити на туђа леђа; сама стилизација горњег комуникеја одаје ову јасну тенденцу... У исти час када Трбовље својом моралном гаранцијом тражи улошке за Славенску Банку, њен господар, Лендербанка, не даје ништа за ту моралну гаранцију, већ за све обвезе Славенске Банке тражи ефективне залоге у фактичним вредностима, који морају бити положени код ње у Бечу.

Од 19. марта 1925 дакле, Славенска Банка је несумњиво власништво Трбовља, но у самој управи се ништа не мења, јер су иста лица, односно исти репрезентанти Лендербанке, меродавни фактори и даље и код Трбовља и код Славенске Банке, Обећана строга ревизија стања Славенске Банке, и тачна процена њених актива, у смислу комуникеја Трбовља. од 19. марта 1925, дале су на себе доста дуго чекати. Теком целе године 1925 Славенска Банка моли од надлежних власти дозволу одгоде своје главне скупштине иза предвиђеног рока, и тек 23. децембра 1925 састаје се главна скупштина, којој су поднесени биланца за годину 1924 и извештај равнатељства, датиран од 7. децембра 1925; у том се извештају наглашава, да је уз Лендербанку и Трбовље сарађивало на најсавеснијој процени активе Славенске Банке, па је та процена имала за последицу следеће отписе: од вредносних папира динара 21,752.909:79, од конзорцијских послова Дин 1,249.999, од дужника Дин 27,483.228'83, укупно Дин 50,486.137'62. За покриће ових губитака, редовних отписа, и дужнога пореза, употребљен је читав резервни фонд од Дин 14,740.29579, док је у биланци исказан губитак од Дин 39,996.288'25, који је покривен отписом деоничке главнице за Дин 40,000.000, дакле од 100,000.000 на Дин 60,000.000.

154