Nova Evropa

граница, Аустрија је дакле морала препустити читав свој део Фурланије и Горичка Брда; све енклаве како на овојтако и на оној страни линије припале су оној држави која их је опкољавала, док се на кобаридским вратима Италија увукла у облику клина према истоку, те тиме добила под своју власт владајуће горске врхове Матајура и Стола. Краљевина Италија је на тај начин задобила 399 Кш2 горичких крајева, који су од 18, августа 1808 до 15, октобра 1814 били такођер припојени надбискупији у Видму.

Ова Конвенција била је, разуме се, плод дуготрајних дипломатских преговарања и погађања, код којих је Наполеон морао у понеким тачкама попустити својем противнику. Али су све његове неиспуњене жеље добиле опет прилику да се јаве на дневни ред, кад је Наполеон, са Шенбрунским Миром, постао неограниченим господарем обеју страна спорне границе, Сад му је била дана могућност да изврши разграничење какогод је хтео. И одиста, у свом писму министру Шампањију (3, новембра 1810) изражава цар Француза своје интересовање за италскоилирску границу овим непосредним, добро промишљеним налогом: „Предложите ми граничну линију међу италијанском краљевином и илирским покрајинама; граница да буде корито Соче све до трбишке стране, а развође Јулијских Алпа да се да италијанској краљевини“.,.

Мисао да се за границу узимају речне линије, висела је у оно време стално у зраку, Свако Наполеоново погађање о миру с Немцима било је испуњено настојањима Француза да би постигли реку Рајну као границу своје државе, Мармон пише у својим Успоменама, да су реке најпогодније линије за државну границу; а у тексту Конвенције о разграничењу у Фонтенблоу реч је „о сигурној, лако видљивој граници“, која би се тако јасно дала уочити да не може проузрочити никаке дискусије. Линија речног корита са својим текућим водним елементом значи у исти мах знатне прометне запреке, будући да допушта прелаз тек на појединим тачкама, те је надзиравање много олакшано а непријатељски напад отежан, Притом је несметана употреба воденог пута омогућена десном као и левом суседу. И доиста, сталност воде и знатне висине брдских ланаца чине нашу Сочу управо најпогоднијом за разграничење двеју држава. Погледајмо мало у историју и видећемо, како је Соча увек била елеменат који је могао задржавати и императорске претенденте и војне фронтове млетачко-аустријске, или — у последњем Рату — талијанскоаустријске (једанаест битака на Сочи). Ову граничну линију желели су такође и стари Млечани, например године 1538, када су нудили линију на доњој Сочи и њеној притоци Теру (Тогте). Граничну вредност доње Соче увидео је био још генијални Леонардо да Винчи, кад је године 1500 препоручивао

238