Nova Evropa
Традиције, и борба са туђинштином на нашем Приморју.
1
Свезак „Нове Европе“ посвећен Гргуру Нинском, првом хрватском краљу Томиславу, црквеним саборима у Сплиту, и односима Хрватске Државе према латинском Риму, био је — барем за шире кругове наше јавности — пун занимљивих појединости, Ту се јасно разабире, како је западна чест данашње Југославије, Хрватска Томислава и Гргура, на четиристончетрнаест година прије Косова, уређивала своје унутарње и спољне послове и прилике, Мени се лично понајважнијим учинио, у том свеску, прилог Дра, Љ, Карамана, зато што износи нова гледишта о народној, просвјетној и вјерској, политици Томислављевих насљедника на хрватском краљевском престолу, Закључци и посљедице црквених сабора у Сплиту (925 m 928) били су, у ствари, пораз хрватске народне политике: под изликом успоставе Салонитанске (солинске) Надбискупије укинут је примат глагољашкога бискупа у Нину.
ок је сплитски бискуп стајао под византијским царем, није било велике потребе да се успоставља Салонитанска Надбискупија; као што није било потребно, док је Далмација била под Аустријом, да баш сплитски бискуп буде метрополитом, него је то посве лако могао бити и задарски надбискуп,.,. Управо када је Сплит прешао из византијског господства под власт новог Хрватског Краљевства, управо онда су римски Папа и далматински латински бискупи осјетили неодгодиву потребу, да се успостави Салонитанска Надбискупија, да сплитски бискуп латинаш постане метрополитом читавог Хрватског Краљевства, и да се Гргур Нински потисне у кут',,. Расправица Дра, Карамана износи, да су насљедници краља Томислава с новим стварним подвизима знали поправити пораз од године 928: нове бискупије у Книну, Дувну, Макарској, и Биограду на Мору, те успостава старе бискупије у Нину, значили су побједу народно-државне политике; бискуп у Нину, уз то, био је канцелар Краљев, И т, д.. Цијели овај чланак уопће лијеп је доказ, како се са гледишта црквене повијести даде изнијети нових чињеница о политици хрватских краљева, и како истраживање и испитивање тога раздобља јужнословенске повијести није још завршено, Исто тако није још завршена ни наша борба са туђинштином на приморју. Али то није само судбина нашега приморја,
Готово по свим словенским земљама опажа се често непотребна, да не кажемо снобовска, попустљивост према свему што је туђе, Ова се попустљивост, у пограничним крајевима,
303