Nova Evropa

bodni i vrata otvorena, pa пета шКкоба da stvar »udene«! Stavljam — na kraju ovih nekoliko napomena — ovaj predlog na srce, i na razmišljanje, mojim jugoslovenskim prijateljima oko »Nove Evrope«, i volela bih da, pri idućem putovanju po Jugoslaviji, doživim iznenadjenja i u tom pravcu,

L. F. Waring.

Књижевни преглед,

Један европски ходочасник, (Андре Жермен.

Каже Андре Жермен (Апдге Сегтат), у предговору своје књиге „Рејегтлпабе5 Еигорбепз": „Оловно и сиво лежи небо над нашом старом Европом, која је сва изударана узбунама и намргођена од предвиђања, Ми не можемо више да гајимо наде ни у обнову ни у оздрављење, ,.“ И док читам његову последњу књигу („Сћех поз уо15115" 1928), у којој сусрећем његове најновије и последње импресије по Немачкој, Холандији, и Италији, видим да се обретнуо на Балкану иу Југославији, које жели да позна „на један нов начин уметничког посматрања, далеко од других погледа"; и као да још слушам његов сад већ храпави глас, вапијући за оздрављењем преболне Европе, како сам га слушао приликом нашег сусрета, у Паризу; а затим, на неколико година после тога, у Фиренци, када је путовао Италијом, у потрази за пејзажима и за људима. Још и данас ситан, мршав, испаћен, Андре Жермен даје утисак модерног аскете; али аскете којега је нагризао овај наш савремени живот теозофских и псеудомистичких перверзности, које су све за последњих деценија изложене и изражене у теоретским, а и практичким, тенденцама спиритуализма. Узнемирен и сметен приликама данашње Европе, коју он види „у агонији", трчи он за свежином и сјајем стално нових пејзажа, јер то је лакше, како тврди и његов мекани неотпорни стил, него доћи до правих људи. „Оп БШе« де chemin de fer“, и ето нас до Микеланџелових портика, до Армидиних Вртова!

Али, све то није довољно за разлупане и растројене живце једног сањалице, још уз то човека који, као ретко ко данас, осећа овај наш пад, ово наше срозавање у понор. Шта су „тајне“ Тосканије, шта „сласт“ Баварских Језера, када су над главом ове „болесне“ Европе све молитве већ излишне7,., Жермен говори, уверен да је већ бесмислено „играти пророка". Он прича и расправља о личностима које је сусрео на својим европским путовањима, и од којих је грчевито тражио одговора на своја грозничава и тамна питања, Али и они људи

315