Nova Evropa

ситуација тешка, нејасна, и тамна: преварени резултатима које су нам дале револуције и реакције, демократије и диктатуре, ми лутамо — каже Жермен — у незадовољству и у скепси пред сваким новим покретом, који се усуђује да нам говори о томе како нам он доноси оздрављење и задовољство. Битна карактеристика наше генерације јесте скептицизам, здвајање, сумња, неповерење према свему новоме, што би год имало да нас помакне унапред. — Ми знамо — надодаје —, да демократија, оваква каква је, не може да нас задовољи, па познајемо и успехе проту-демократије, можда и превише а да бисмо их могли прихватити; али ипак осећамо потребу, да се помакнемо напред, и да дамо израза овим нашим још увек узнемиреним и помереним тежњама...

То су биле последње речи једнога заљубљеника у стару Европу, који је на маргинама своје књиге написао: — „Надати се2... Каква нам још нада преостаје за ову Европу, осиромашену за толику драгоцену крв, сагорелу у својим веровањима и осећајима, поред компромитованих наука и порушених установа, које васкрсавање прошлости не може више да уздржи а које збуњена будућност не обећава да надомести нити да

попуни27,,." Бодан Радица.

Књиге и листови,

От, Динко Томашић; „Закони пораста становништва“.

Озбиљнијим статистичким студијама код нас се мало ко бави; поготово су веома ријетки они који би науку о статистици и њену методологију примјењивали и на друга поља научног истраживања. У страној литератури, напротив, све више и више наилазимо на статистичко третирање многих проблема, који на први поглед са статистиком немају ничег заједничког. -

Дра. Д. Томашића као статистичара познајемо још од његова превода Ливијеве науке о савременој статистици (види „Нову Европу" ХУШ, 101—104), која у првом реду оперише са математичким формулама. Сада се Др. Гомашић јавља ево и са својим самосталним радњама, као што је ова, пошто смо га сретали већ по многим ревијама и листовима. Ова радња Дра. Томашића је прилог био-социјалној теорији о развитку народа: проблем пораста становништва, као и његови закони, о којима се раније — у нацијоналној економији толико и тако нетачно писало, освијетљен је овдје статистичким методом и законима статистике. Према томе, видимо сада Дра. Томашића више као социјолога него као статистичара, Ста-

318