Nova Evropa

своме учитељу, и док му Џагић говори: „Рат нас је научио да је читав живот свет“, дотле он са терасе у Робијиним теракотама види „папске баканале" ; Кватроченто му је само „музикалан", а Сан Минијато му је „ип Њђош“...

Мало година касније, Андре Жермен се поново враћа својим пријатељима и својим суседима. Његове странице „Код наших суседа“, које су пандан „Европским ходочашћима“, живахне су и значајне документације нових лирских, политичких и уметничких, лутања, по Немачкој, Холандији, Италији, по Паризу, и по Швајцарској: нови људи, нови састанци, на којима се стално понавља само тема која је зањ средишњи проблем : спас Европе. У Келну се састаје са Максом Шелером, у Берлину посећује Штреземана. Осећа потребу да се обори на француску политику, па да подсети своје земљаке, да са више ширине гледају на положај Немачке и на замршеност њена нацијоналног проблема. У Холандији тражи непознате песнике по мистеријозним дворцима, где живе повучени и удаљени од света. У Верони васкрсава успомене на Елеонору Дузе; али не заборавља ни романтички прозор Јулије Капулетове. У Швајцарској посећује Ромен Ролана; тај човек светачког и мистичког изгледа улива му снаге, да верује и да се нада,..

Данас, из даљине, не знам за чим иде, на Балкану иу Југославији; али још лане, нашао сам Андре Жермена осамљена у његову једноставно свечаноме стану на периферији оног Париза који се претвара у парк, сама са својим успоменама и са својим мислима о људима који га прате свуда куд иде и у свему што ради, Расправљали смо мирно ис извесним поштовањем разне проблеме, којих се дотиче, и говорили о разним личностима које је међутим открио. У разговору, он констатује, да у савременој француској књижевности постоји известан осећај здвајања. и очајања; постоји херојско очајавање једног Ромена Ролана, који Жермену исповеда, да је „једина поуздана ствар то, да ћемо да умремо"; постоји католичко очајање у делима Моријака (Маџпас) и Клодела; постоји човечанско очајање код Барбиса, Дихамела, и Блоха; постоји револуцијонарно здвајање код Супоа (Зопррач ј и Арагона; постоји, напокон, негативноискептичко очајање код Фабр Лиса (РЕађге Гисе), С обзиром на стање извесних књижевних форама, Жермен утврђује, да је само роман у француској књижевности на висини, док поезије и есеја и нема, Џрелазећи на европска духовна расположења, истиче, како се и ту готово свуда осећа импресија и атмосфера здвајања и разочарања. У својим предвиђањима. о судбини и о будућности Европе, он истиче, како је још године 1914 знао камо се ишло, док данас напротив то не зна, Не верује, да би се могло да иде у рат; али је ипак, каже,

317