Nova Evropa

билност његових функција, главни уредник тога листа био је на мистеријозан начин уморен, За вријеме свог предсједништва, Макадо је успио да кроз парламенат протури чудан закон, којим се електрична подузећа ослобађају пореза за прошло и будуће вријеме, Тај привилегиј није још постојао на Куби, па и сада није познат за коју другу индустрију, Будући да се готово читава електрична индустрија на Куби налази у рукама Америчког и Иностраног Електро-подузећа, то ослобођење од пореза може се сматрати даром Макада својим бившим послодавцима. Тако су из поргских књига на Куби брисане огромне суме које су дуговала разна подузећа за заостали порез од више година. — За предсједчика Макада зна се данас да је врло богат човјек, а велике америчке електричне фирме су с њиме врло задовољне и за свој профит сигурне, јер је он себи осигурао положај до конца 1935 (другим бирањем за предсједника, успркос свом обећању да више неће кандидирати), Али зато Куба има најскупљу електричну струју на свијету! Док је године 1927 Кома -сат електричне енергије стајао у Џ.5. А, просјечно неких 6.80 доларских центи за домаћу употребу, народ је на Куби плаћао 17 центи (око 10 динара); касније је та цијена снижена на 14 центи, ради незадовољства и критике, с обзиром на ослобођење електричних индустрија од пореза! На језеру Онтаријо кошта електрична струја за освјетљење и погон самих 2.08 центи, док народ у Гватемали, која стоји под надзором свемоћног Америчког и Иностранот Електро-подузећа, плаћа преко 6 центи за КЏом/а -сат.

Ускоро ће све јужно-америчке земље бити у рукама сјеверно-америчког капитала и под тутелом неколицине пословних људи из Сједињених Држава. Није искључено, да ће се у таким приликама појавити једног дана бистар, одважан, и независан човјек, који ће подићи глас протеста, да би упозорио куда иде народни новац из јужне Америке и камо то води, економски и политички, Али ће његови протести, по свој прилици, бити глас вапијућег у пустињи, јер ће у то вријеме оних 46 водећих дневника, 76 тједника, и двадесетак мјесечника, који стварају и воде јавно мишљење јужне Америке, на сваки начин бити већ власништво које велике корпорације, по могућности са звучним именом; „Јужно-америчка Народна Штампа n. д.“, која ће опет спадати у концерн „Јужно-америчког Новинског и Електричног Друштва", док ће тај концерн бити управљан и финансиран од какова интернацијоналног електричног синдиката у Њујорку у којему ће главну ријеч имати

„извјесне личности у Сједињеним Државама које имају одвише новаца,.."

Ж, Векарић, 347