Nova Evropa

Književni predled, Povodom poslednjih prevod4 Andre Žida,

U Jugoslaviji su dosad ugledala sveta — ako se пе varamo — sveda pet dela velikog francuskog književnika A. Žida (Andrć Gide), i to: raspravica (predavanje) »O uticaju u književnosti«, traktat »Povratak rasipnoga sina«, i »pričanja« {»rćcits«) »Imoralist«, »T Tesna vrata«, i »Škola žen&«. Od ovih pet dela najpre je izišla (1923) raspravica »O uticaju u književnosti« — ćirilicom —, u sarajevskom »Književnom Pregledu« {sveska 1 i 2), a u prevodu Sv. Živkovića, pa se je zatim, sledeće godine, pojavila i latinicom, s predgovorom l.· Nevistića, kao 7, sveska P. Mitrinovićeve »Biblioteke „Društvo'«; ali nije uspela da utiče ni u smislu jačeg zainteresovanja jugoslovenskih književnika za svojeg autora, što najočiglednije pokazuje rdjav predgšovor koji joj prethodi), Iste godine, 1924, kada se raspravica »O uticaju u književnosti« pojavila u obliku brošure, izišao je i traktat »Povratak rasipnoga sina«, u A, B, Šimićevu »Književniku« {broj 1),i u njegovu prevodu; a ove je godine, u prevodu Dra, A. Boni-

=) O Židu se uopšte retko pisalo po našim književnim listovima, i tek

se ove godine — u kojoj je, 22, novembra, Andre Žid navršio šezdesetu godinu života, — moglo naići na nekoliko napisa o njemu, od kojih ćemo ovde zabeležiti neke od njih, — Još godine 1924 bio je Andre Žid za

M. Krležu {vidi novembarsku svesku »Književne Republike«, »Smrt Anatola Етапза«) зато »dobar stilistas; ove godine medjutim, upoznaje čitaoce »Hrvatske Revije« {sveska za septembar, »Andrć Gide o Kongu«) s jednim Židovim »preokretom, koji je svakako vrijedan da se istakne«, konstatujući da Žid »ne vidi u Africi tropske dekoracije nego stvarnost«, — G. Ivo Šrepel, nastavljajući svoju seriju članaka, pod natpisom »Tajna pomladjenja Francuske«, u »Savremeniku«, pozabavio se i s Andre Židom u zasebnom napisu (sveska za februar i mart, »Usponi i pobjede Andrća Gidea«); samo je pritom zaboravio na njedova poslednja »glavna djela, karakteristična za formaciju i izgradnju Gideove ideologije«, na: »Kovače lažnog novca«, »Ako zrno ne umre«, i »Numquid et tu?...«, i ostao u granicama stranih studija koje navodi na kraju svojeg napisa. — Od ovogodišnjih napisa o Židu, da spomenemo još napis G. M. Ristića »Andre Žid na vidiku« {»Letopis« Matice Srpske, sveska za juli), koji se odlikuje vanrednim poznavanjem celokupnog Židova dela, no koji, nažalost, ovakav kakav je, može da odbije od Žida one čitaoce »Letopisa« koji ga pre toga nisu poznavali. — Svakako je najkurijozniji napis o Židu kod nas: »Moderni francuski roman«, u kojem neki R. M, ovako predstavlja Žida čitaocima sarajevskog »Ргебеда« (Ђгој 40, od 25. oktobra 1927): »Andre Žid je pisao dobre kritike ali još bolje romane, Njegove Les Nourritures Terrestes uzdrmaše svojim nemirnim idejama čitavo jedno pokolenje, U njegovim romanima ia Por:te E trolite, L' iImmoraliste, Les Caves de Vaticans, Les Faux Monnageurs, puni su stila kojim Žid umetnički izlaže predmete ovih romana, ali u isto vreme pokazuje i svoju veštinu da brani lažne ideje, Žid piše samo o kriminalnim stvarima. Dva najznačajnija lica u njegovim romanima jesu jedan čovek koji krade na svome vlastitom imanju, a drugi koji ubija a sami ne znaju zašto, Uostalom, to ne znaju ni čitaoci.«!,.,.

348