Nova Evropa

политике дао релативно мало. Његова главна дела, то су, прво, енергична управа Ирске, која је повратила ред и мир у тој покрајини; затим, реформа скупштинског пословника, која се састојала у убрзању скупштинског рада, и која је била неопходно потребна због нагомилавања послова; најзад, један закон о јавној настави, критикован испрва као клерикалан, хваљен доцније као први озбиљан покушај да се јавна настава у Енглеској преуреди у савременом духу. За двадесет година владе ово није било тако много. Речено је, да су најсрећнији они народи који немају историје. Балфур, изгледа, имао је на уму ту стару изреку, и старао се да за његове владе буде што мање догађаја. Његови противници обележавали су његово доба као доба застоја у енглеској унутрашњој политици. Он није разумевао ни марио тежње савремене демократије. Он није осећао у себи снаге да демократски развитак пресече, али је држао да ће имати вештине да га успори. Његова борба противу демократије била је чисто одбранбена, и као све негативне политике није могла имати трајних и великих успеха. Али је за ту негативну политику Балфур са својим хладним критичким духом био као нарочито створен. Велике демократске планове подвргавао је немилосрдној анализи, ин са својом разорном логиком гасио одушевљење чак и код њихових присталица. У дијалектичким борбама Парламента Балфур је славио велике победе, али је демократија била снага која се није дала голим разлозима савладати, и Бал-

фур је склопио очи пред једном Енглеском у којој је владала Радничка Странка.

У спољашњој политици, Балфур је стекао много пози“ тивнијих заслуга него у унутрашњој. За време Бурског Рата, када је енглеска војска једно за другим тучена у не колико битака, нико у целој влади лорда Солзберија није показао више присебности, чврстине, и иницијативе, него Балфур. Без и најмањег знака клонулости, он је са ретком увиђавношћу и брзином предузео оне мере које су биле потребне да се положај на бојном пољу промене у корист Енглеске. После одступања Солзберијева, Балфур је дошао на чело владе, и као Први Министар морао се бавити још више питањима спољне политике него дотле. Прилике нису биле лаке. Између Русије и Јапана избио је рат, и како је Енглеска имала са Јапаном уговор о савезу, могло се лако десити да и она буде увучена у рат. Балфур је умео то да избегне, поред свега тога што је било тренутака када је енглеско јавно мнење било до крајности раздражено противу Русије. После Руско-јапанског Рата, Балфур је један од првих разумео да главни противник Енглеске није више Русија, него Немачка; OH је имао великог удела у

228