Nova Evropa

ловјев, Весели (место Каробкин, Салавјов, Весјолиј). Криво је и сувишно фонетизирање, па према томе транскрибовање, Ђагилев, Трећаков, Фађејев, Феђин, уместо вернијег Дјагилев, Третјаков, Фадјејев, Федјин. Има ту наравно и чисте непажње, кад се пише једно и исто презиме сад Слоним, Верешчак, Мелникова-Попоушкова, а сад опет Слоњим, Верешћак, Мељникова-Папоушкова. И тако даље.

Још само једну напомену. У првој свесци „Руског Архива« наглашено је, да ће лист излазити на српскохрватском језику. А како је познато, тај се језик служи и латиницом и ћирилицом. Међутим се »Руски Архив«, све до последње (7) свеске, служио само ћирилицом, што су веома жалили читаоци западних крајева наше земље, и што јамачно неће бити један од последњих разлога слабој популарности »Архива« у тим нашим крајевима. Известан преокрет у овом погледу запажа се у последњој свесци (7.) (иако и ту задовољство квари крајње аљкав коректорски посао); ипак бележимо овај напредак са жељом, да би »Архив« наишаону западном делу Југославије на што више одзива, јер он то стварно заслужује, нарочито с обзиром на предмет, упознавање Русије и руског народа, који ће се — у то чврсто верујемо — пре или после наћи с нама Јужним Словенима на заједничким историјским путевима.

; 5 . Јосип Бадалић.

Nova knjiga o zadacima ruske emigracije,

Stari ruski emigranti, Ivan Bunakov-Fundaminski, urednik velikog časopisa »Savremene Zapiske« (Pariz), i Karlo Kočarovski, književnik i ekonomski pisac {sada u Beogradu), i ugledni član sadašnje ruske emigracije, gospodja Zinajida GipijusMereškovska, pesnik ı publicist (koja živi u Parizu), izdali su — u nakladi »Izvor« u Parizu — Jednu zanimljivu knjižicu, pod naslovom »Šta da radi ruska emigracija«*). Autori polaze od sledećih konstatacija: ruska emigracija broji preko jedan milijon ljudi, ruska emigracija — to je Rusija u malom, Jer su u njoj zastupljeni svi staleži, svi narodi, sve vere, sve бепетастје (tri, čak četiri) Rusije; ruska emigracija mora da se čuva i sačuva; ostavljajući postrani njenu direktno političku ulogu, autori bi hteli da se ona organizuje 1) radi samoodržanja (uzajamna pomoć), rasterećujući postepeno gostoljubive zemlje koje su je primile, 2) radi unutarnje kulturne akcije (škole, vaspitanje omladine i podmlatka uopšte, ostale kulturne ustanove), 3) radi sve većeg upoznavanja inostranog sveta sa Rusijom i Rusije sa njime i onda kada se emigracija bude vratila u

*) »dro mimnaTb pycckof pMHTpaniH«, Pariz, 1930, 36 stran4,

285