Nova Evropa

Rusiju {u što autori čvrsto veruju). Emigracija, prema rečima G. Kočarovskog, — to je »poslanstvo« ili »kulturni odred« Rusije u inostranstvu. Autori drže, da je već krajnje vreme da se ruska emigracija organizuje, bez obzira nato da li će se skoro vratiti ili će još dug niz godina ostati van zemlje, popunjavajući se sa novim emigrantima, i još više prirodnim putem, radjanjem dece, Organizaciju treba izvesti van političkih stranaka, na čisto praktičnoj bazi, udruživanjem odozdo.

To su glavne ideje i linije ove lepo napisane i simpatične knjižice, Deleći, uglavnom, poglede autorA4, ostajemo ipak višemanje rezervisani i skeptični u pogledu ostvarljivosti tako širokog pothvata; a mislimo da će da, sa jedne strane, »politika« pokvariti, i sa druge strane, donekle onemogućiti ili sprečiti i suviše različni uslovi života ruske emigracije po raznim zemljama, Ali u tom pravcu svakako treba ra diti, A.J

Pokušaj stvaranja jedne balkanske sinteze (povodom knjige: C, Evelpidi »Les Etats Balkaniques«).

U današnji čas, koji se sav označuje u smislu stvaranja širokih ekonomskih i duhovnih sinteza medju narodima, medju kojima Panevropa i drugi oblici Nove Evrope nalaze svoja privremena rešenja, značajna je misao o postavljanju čvršćih dodirnih tačaka izmedju balkanskih država, te stvaranja jedne balkanske sinteze, kao jedne etape koja bi imala da pojedinačno i spontano pretekne realizaciju evropske zajednice, Balkan posmatran u ovom tobožnjem stanju mirovanja i idilskog otpočinka, koji s vremena na vreme prekida 'tanad iz revolvera diplomatsko-komitskog konspiriranja, zbunjujući ovu novu fazu koncentriranja i sredjivanja, predstavlja — u ponovnom probudjenju svoje zajedničke i podudarne svesti — uistinu jedan vrlo važan momenat svetskog duhovnog, političkog, i ekonomskog kretanja, na koji se ne obraća dovoljno pažnje. Nastojanje, ili bar misao, stvaranja jedne balkanske sinteze osvaja iz dana u dan sve izrazitije duhove Balkana; oni postaju karakterističnim predmetom dana, i — posmatran iz grčke distancije — ovaj pokušaj uzima na sebe izgled vrlo živog i aktivnog rada, koji se zasad manifestuje u vidu obilne i konkretne diskusije,

U prošlom broju »Nove Evrope« zabeležili smo prvi momenat ovog balkanskog zbližavanja, postavljen na Kongresu za Mir u Atini. Sada možemo zabeležiti i delo jednog od istaknutijih mladjih 6rčkih intelektualaca, koji je na skoro četiri stotina strana svoje knjige o »Balkanskim Državam a«, postavio kao središnju tezu baš ovu ideju o unilikaciji balkanskih naroda (uporedna politička, socijalna, ekonomska, i finansijska studija, Pariz 1930),

286