Nova Evropa

ранијој интелигентној наредби Е. Веницелоса, ушао као службени језик у школску наставу. Превод »Еванђеља« на пучки језик имао је толики успех да је свака сумња о његовој слабости и недовољности одстрањена. Веницелос, који је један од највећих присташа пучког језика (и који својега Тукидида преводи на пучки језик, а и све своје говоре држи на њему), схватио је врло јасно, да се нацијонална генерација Грчке састоји у културном просвећивању народа, па да је нужно дати народу најпре заједнички и један јединствени језик. Уосталом, тај пучки језик, или како се службено назива ромиос, није нипошто сиромашан и неизрађен већ језик пун богатстава, врло често мање удаљен од старог грчког него што је талијански језик удаљен од латинског; и који, сем свог неизмерног фолклористичког блага, поседује књижевне споменике који се везују вековима. Није потребно, у томе смислу, цитирати друго до критски дијалектички театар »Жртву Аврамову«, »Ерофил«, и витешки поем »Еротокритон«, чија тема — која издалека потсећа на француску »Тађте-Копде«, — симболизује одиста грандијозни напор нацијоналног откупљења грчког народа.

Заснован на ауспицијима талијанства, новогрчки књижевни препород, неодбијајући од себе германски утицај, не може да пронађе свој природни завршетак без сарадње са француским духом, директним наследником старине. Али се закони живота морају по сваку цену поштовати. HM данас, као некад, прави учитељи речи морају да траже свој речник на уснама народа. Такав какав се данас предсказује, интелектуални напор савременог Јелинства импресијонантан је; и могао би да се такмичи са напором других, већих нација. А то су елементи првога реда и највишег значења.

Philćas Lebesgue. (Превео с француског оригинала, Б. Радица.)

Pregled savremene grčke književnosti.

Autor ovoga članka jedan je od najmladjih predstavnika grčkog književnog života, On je počeo sa nekoliko knjiga pripovedaka, medju kojima je najznačajnija zbirka »Vidici«, Ovih dana je objavio i vrlo zanimljivu studiju o Marsel Prustu,

Može li se, u zbrci književne savremenosti, ozbiljno pokušati odeliti književne smerove, i označiti ih više-manje definitivno? Više nego i8de drugde, to bi baš u Grčkoj bilo teška i nezahvalna zadaća, zato što je, i u političkom i u intelektualnom pravcu, savremena Grčka živela sve dosada više u brazdi

364