Nova Evropa
s ostalim stanovništvom zemlje, i seljaštvo je iskorišćavano do krajnosti da bi ova klasa zadržala svoja preimućstva, Pa ipak je nezaposlenost u Rusiji tolika da baca u zasenak sve što mi u tome pogledu znamo o prilikama kod nas i po drudim zemljama, I to je tako sve ako uzmemo u obzir samo zvanične cilre, koje govore jedino o upisanim radnicima; a znamo da su uslovi za upisivanje neobično teški, i da zavise od političkih momenata, Ako bismo uzeli u obzir i članove nekadašnje radne klase, koji su danas bez posla, broj nezaposlenih bi se podidao na dotovo 60%. I pri svem onom što se čini za ovu klasu, sovjetski listovi stalno pišu kako je njen položaj krajnje nezadovoljavajući., Nominalno zavodjenje radnoga dana od sedam časova izigrava se na sve moguće načine skupim prekovremenom, zvaničnim i nezvaničnim, opšte stanbene prilike su u najvišem stepenu nepovoljne, a zapaženo je da, pri svem tom što je tako teško dobiti nov posao, prosečni radnik napušta svoje mesto po triput godišnje.
Staljm ide za imdustrijalizacijom Rusije, i za potpunom mehanizacijom industrije. U tu svrhu, sa svim sredstvima diktatorstva, on je zaveo jedan petogodišnji plan, za koje vreme ima Rusija da postane industrijski samostalna, Toga radi zavedena je radna nedelja od pet dana, bez obzira na samu Nedelju, sa podelom radništva na pet »šihta«, što izaziva nezadovoljstvo jer onemogućuje zajednički dopust celoj obitelji, Istina je doduše, da se — s pogledom na čistu količmu — ovim metodama, na nekim područjima, postizava proizvodnja koja nadmaša predrafnu; ali je ovaj rezultat, kako nas obaveštavaju izvori iz prve ruke, čisto formalan, i ide na račun i na tešku štetu kakvoće. Što rekao jedan sovjetski list: šta vredi fabrikovati dupli broj gumenih стреја kad ove traju jedva trećinu vremena?...
Kudikamo više pažnje zaslužuje sadašnja politika Staljina s obzirom na seljaštvo. U tome se je i sam Staljin kolebao. Pri kraju prošle godine, kada je objavio »veliku promenu, on je istupio svom snagom protivu seljaka koji zaradjuje. Reč »kulak«, koja se tako često čuje kad je reč o ruskom seljaku koji zaradjuje, naziv je pogrdan, sličan imenima — kao »zelenaš«, »krvopija«, i t. d. — koja se mpotrebljavaju protivu svakoga ko ima veze sa kapitalizmom. U Moskvi se tim imenom nazivao džimrija-trgovac, ili — na selu — kajišar i zelenaš, Još se i sad raspravlja po novinama primena Ovog imena, i šta se njime hoće upravo da kaže, jer od toga i zavisi cela stvar, U jednom vladinom izveštaju, naprimer, pre neku godinu, nadzornik izjavljuje da su svi seljaci u jednome kraju — »kulaci«. Rikov je opet, jednom prilikom, rekao da je apsurdno nazivati »kulakom« svakog ko ima metalno puce ma haljini. U stvari, baš ta zloglasna klasa »kulak4« plaćala je
74