Nova Evropa

dosad glavni deo dažbina i poreza, i proizvodila је ЖЕо роfrebno za hranu i za izvoz, Staljinova politika, medjutim, ako se ozbiljno ı iskreno provodi, znači definitivno eliminovanje suviška i štednje kao podstreka na rad.

Izveštaji i ocene po novinama dele rusko seljaštvo na tri kategorije: kulak, prosečni seljak, i siromašni seljak, Po selima je oduvek bivalo po nekoliko seoskih zelenaša; ali je ogromna većina seljaštva bila oduvek podeljena na one koji rade i na one koji ne rade, Takozvani »prosečni seljak« nastoji, naravno, da postane onim što komunisti danas nazivaju »kulakom«., 5

Prema sadašnjem programu, poljoprivredu freba рофрипо mehanizovafi, Jer se — s političkos gledišta — radi poglavito o što bržem napredovanju; samo što mehanizaciju treba uprostiti, Jer skupo orudje i skupa organizacija dovode zemlju u opasnost od gladi, Tri faze mehanizacije poljoprivrede bile bi ovo, Krajnja faza, sovkoz ili državno poljsko dobro, sadrži jedan oblik eksperimenta iz ranijeg perijoda, koji je Hnansijski potpuno neuspeo, jer ova državna poljska dobra nesamo da nisu ni od kakve koristi za državu, već su stalno na teretu državnim finansijama, koje crpu da bi mogla postojati, Drušča faza, kolkhoz ili kolektivno poljsko dobro, mnogo manje odgovara komunističkom stanovištu: velike mase seljaka nateruju se silom u taka kolektivna imanja za prve godišnje mesece; pa je tu imala da se pokaže na delu — 1 pokazala se i s odviše dejstva! — nova vojska mladih komunista, od kojih je svaki spreman da bude više Staljin od samoga Staljina, Ovi su metodi ispali tako surovi, otpor seljaka prema njima tako snažan, a izgledi za proizvodnju tako nepovoljni, da su hrtove morali pozvati da se vrate, pa je tako dobar deo njihove delatnosti propao. Budući da ovi »kolkhozi« zavise poglavito od stokova hrane Који donesu sobom oni što u njih ulaze, a ulaze u njih voljno samo siromašni seljaci, dok prosečni seljaci, ako i udju, po mogućstvu prodadu svoje stokove pre nego što udju, — to su ova kolektivna poljska dobra prinudjena redovno da traže što veću potporu od države, često isto toliku kao i sama državna imanja. Osim toga, pojavila se očigledna opasnost, na drugoj strani, da bi kolektivna imanja, gde uspevaju, mogla pomoći organizacije za otpor seljaka u njihovim večnim sukobima sa Vladom, što bi se naravno najčešće dogadjalo kod raspravljanja pitanja šta ima država da primi od proizvedene hrane.

va druga etapa bila je programom predvidjena kao mnogo jednostavnija, i imala je biti naprosto proširenjem načela zadrugarskog. To bi, uostalom, bio prirodni tok i pravac razvitka, kojim bi pošla zemlja i sama da su je ostavili na miru,

75