Nova Evropa

— ali daboćme, to ne bi bilo u smislu uspeha komunizma, niti bi opravdavalo nade Staljina,

Ima još jedno drugo pitanje koje se neizbežno nameće kad je reč o ovoj stvari, Rusko seljaštvo naselilo je ovu zemlju kroz duge perijode kolonizacije. Sa dolaskom i napredovanjem moskovske vladavine, uvedena je medju seljake neka vrsta službujućeg plemstva, koje nije uvek imalo zemlje, ali je dobilo vlast i nadzor nad seljakom, prvobitno da bi štitilo državne interese. Seljaštvo je, na svim stranama i oduvek, gledalo na ovo službujuće plemstvo kao na uljeze, ili — u najboljem slučaju — kao na careve činovnike, i nije prestajalo da zemlju smatra kao svoju pravnu svojinu. »Moja je grbača moga gdospodara« — tako su seljaci Sovorili, — »ali je zemlja moja«. I odista, država je zadugo priznavala, da se seljak ne sme odvojiti od nječove zemlje. Ali se to, medjutim, iz tlemelja izmenilo godine 1762, kad se službujuće plemstvo rešilo svojih obaveza prema državi ali je ı dalje ostalo gospodarem svojih imanja, Samo što ie otada svaki dobar upravljač i svaki razborit posmatrač uvidjao kao pouzdano, да će kmetstvo dovesti do neke strašne kataklizme. Česta obećanja da će doći do oslobodjenja, koja su naročito bila na dnevnom redu za Napoleonove najezde u Rusiji, ostadoše neispunjena; mesto (оба, и бофтата koje su došle posle Vaterloa, zaveden je jedan monstruozan sistem militarizacije poljoprivrede, Osnovan isključivo na potrebama vojne mobilizacije. To se uvek smatralo kao najcrnja mrlja na povesti autokracije. Te vojne kolonije, koje ubrzo biše ukmute, behu prezrene i osudjene od svakog, Napokon, godine 1861i, kmetstvo bi ukinuto od konzervativnog vladara, cara Aleksandra II, koji uvide da se ne može održati; i pri odlučivanju koje je sledovalo, otprilike pola zemlje pripade seljacima a pola ostade u rukama dotadanjih vlasnika, Plemstvo, izgubivši polovinu poseda i celu radnu snagu, stade propadati. Ono napuštaše i zemlju koja joj ostade, ograničujući se na primanje što većeg najma od strane seljaka koji bi je preuzeli, Ali ni seljak nije bio zadovoljan, Za vreme ropstva, on je bar obradjivao celokupnu zemlju, dok je sad morao plaćati skup najam ako je hteo da isto onoliko obradjuje. Pučanstvo koje se množilo, cene koje su rasle usled napredovanja kapitalizma, i pre svega oskudica fla za obradjivanje, učiniše da se u glavi seljaka sve upornije javljaše misao, koju uostalom nikad nije ni bio sasvim napustio: da zemlja, po pravu, pripada njemu. Tako se stvorila na selu nemoguća situacija. Plemstvo, sada isključeno od svakog učešća u seljačkim stvarima, osim kao činovnici, ostajaše izolovano na polovini imanja, dok je masa seljaka stajala na drugoj polovini, pa čim je nestalo vlasti, godine 1917, postade: nemoguć svaki otpor kad seljaci naprosto za-

76