Nova Evropa

ма који су их с оскудним знањем пропуштали, па им се та благост касније љуто освећивала. И зато држим, да су и најгора школа и најбједније испитивање бољи него ништа.

Ове мисли, међутим, не важе само за средњешколско васпитавање већ и за универзитет. Кад би се на универзитету провела потпуна слобода васпитавања, па кад би сваки студент могао да слуша и студира само оно што га интересује, и кад не би морао полагати испите, бојим се да тај студиј не би дао- баш најповољније резултате. Треба бити искрен према самом себи, па признати да је сваки од нас слаб, и да га на интензиван студиј једног предмета може да присили често, или чак првенствено, испит, Чак и они људи који стоје далеко изнад просјека требају једну контролну инстанцу, која ће их присилити да и оно студирају што није интересантно а ипак потребно. Узмимо напримјер математику. То је предмет коме су једни склони а други несклони. Те несклоне ко би на свијету могао присилити да од своје воље тај предмет уче» Међутим, баш такав човјек који ту оминозну математику није никада учио, или право схватио, може да има ванредно много смисла и љубави за природне науке, напримјер за физику, па онда за њега мора та читава наука постати недокучивом, ако му нису јасни њени математски основи.

Укинути испите значи отворити врата дилетантизму сваке врсте. Тај дилетантизам, како то Фридел (Еггеде!ћ, y cBojoi >»Kulturgeschichte der Neuzelit«) врло згодно истиче, може да буде врло продуктиван — као што се то види на примјеру Жула (Ј оче), Фрауенхофера, Мендела, и Т. д.; али, по мом мишљењу, тај дилетантизам није успјешан гдје се тражи систематски рад и систематско знање. Кад појединац учи за испит, и у ту сврху прође један или више учбеника, он може касније све заборавити, али ће се моћи у оном учбенику увијек да снађе, и да нађе оно што треба. Зато правници пролазе, за ригорозе, све законике, не да цијелога вијека знаду читаво право наизуст, већ да им остане и касније преглед те материје. Можемо ли пак себи замислити и најамбицијознијег правника који би систематски проучио све те законике — да га на то не сили испит»

Испити нас приучавају на систематски рад; кад смо ту школу једном прошли, онда смо у стању и без тога да се сами савјесно упућујемо у нове гране науке. Знамо многе врло угледне свеучилишне професоре и научнике који држе предавања из струке којом се раније нису тако много бавили само зато да дођу у прилику да и ту грану науке темељно проуче. Зашто људи који се баве науком требају катедре» — По мом мишљењу, првенствено зато што, у сталној вези са својим слушачима, морају увијек научно

93