Nova Evropa

дући да одобрени кредити, бар колико се тиче великих пречанских завода, не стоје ни у каквој сразмери с улошцима појединих завода, то они не достају ни за одговарајућу резерву ликвидитета. М поред тог износа морају дотични заводи да држе знатне износе у својим благајнама и на жирорачунима. Да нема те политике контингентирања, и да новчани заводи могу рачунати са редисконтирањем својих прима меница да би дошли у невољи до ликвидних средстава, они би у есконт меница пласирали далеко више средстава него што то чине данас, па би тако утицали кудикамо јаче и на наш привредни живот. Јача понуда кредита за неколико стотина милијона динара деловала бин и од своје стране на снижење пасивног каматњака. А како новчаним заводима не би више лежало неискоришћено неколико стотина милијона динара по благајнама и по жиро-рачунима, него би ови износи били пласирани у есконт, био би и диспаритет између дебетног и кредитног каматњака много мањи него што је данас. Из ових разлога морамо утврдити, да политика контингентирањаесконтног кредита не одговара сврси, па би је требало напустити. А требало би је напустити и из моралних разлога; јер зашто да само 3—4.000 особа, услед разних веза, ужива јефтине кредите Народне Банке, док други, можда од њих вреднији и заслужнији, морају да плаћају двоструки и троструки каматњак»... Ако већ политика контингентирања есконтних кредита нема никакова смисла, онемогућујући новчаним заводима да привреди ставе на располагање све оне капитале које би могли кад кредити не би били контингентирани, онда политика контингентирања ломбардних кредита има још мање смисла. Јер ко је ту носилац кредитаг Да ли онај који ломбардује хартије, или сама хартија» Свакак хартија, јер се пита пре свега који се папир доноси на лом бард, а не ко га доноси; ту је папир све, а особа споредна ствар. А сад долази Народна Банка и каже: »Ја ломбардујем државних папира само за 250 милијона, и то уз 8%, а за остало немам интереса ни уз који каматњакј« Где је ту разлог» :

Уосталом, и овде се ради о протекцији и фаворизовању, јер док неки могу да ломбардују знатне износе државних хартија, другима је немогуће да ломбардују и најмање количине истих тих хартија! Са државним боновима ова пракса довела је до правог скандала, будући да их извесне личности могу ломбардовати код Народне Банке до износа који иду у десетке милијона, док добре фирме исте струке не

108