Nova Evropa

kaludjer, obnovio je Crkvu, i — Što je još hiljaduputa gore Hrišćanstvo, u času kad su već bili podlegli... Hrišćanstvo, to odricanje volje za životom Које se pretvorilo u religijul,., Nemci su, napokon, kada se na prekretnici dvaju dekadentnih stoleća ukazala na vidiku jedna viša sila, sastavljena iz denija i volje, dovoljno jaka da od Evrope načini jedinstvo, i to političko: ekonomsko jedinstvo, da bi se stvorila jedna opšta vlada nad svetom, — Nemci su, svojim takozvanim ,oslobodilačkim ratovima ' sprečili Evropu da se koristi smislom, čudom od smisla, otelovljenom u Napoleonu, — oni su time naftovarili greh na svoju dušu za sve Što je posle došlo, i što.je danas tu, — za onu najnekulturniju boljeticu i ludost od koje pati svet, za nacijonalizam, tu nacijonalnu nevrozu u kojoj se guši Evropa, to ovekovečenje

malih država u Evropi, ovekovečenje sitne politike, — oni su lišili Evropu samoga smisla i same pameti, povukavši Je na stramputicu,.. Ko će joj pokazati, ako ne Ja, zadaću toliko

važnu i veliku, da opet okupi i veže medjusobom narode? ,.«

Odista, treba čelične hrabrosti duha i srca da se može ovako otvoreno, i bezobzirno, govoriti svome vlastitom narodu, — i to, pre Svetskoga Rata, u jeku nacijonalizma, I koje čudo da je Niče, pošto je dao čovečanstvu svojih deset monumentalnih delš4, u času buntovnog samopouzdanja i tresnuvši o pod sa lažnom skromnošću, osetio, i izrekao, da Je on taj koji može pomoći čovečanstvu 1 poučiti narode kojim putem treba da podju! Šta bi on Još sve imao da nam kaže, da se nije razboleo, to se iz ovih njegovih genijalnih ispovesti i razgoуога sa samim sobom, bez obzira da li ga ko sluša, daje samo naslutiti; al: već ono što je stigao da kaže, i da napiše, dovoljno je, za naraštaje koji dolaze i za narode koji se prosvećuju, da crpu iz njeđa mudrost, i da ба sa strahopoštovanjem slušaju i — снајџ

Trideset бота nakon smrti postaju dela Ničeova slobodna, i prema pisanom slovu zakona, te prelaze u opštu svojinu njegovih sunarodnika, a potom i celoga čovečanstva, Tako će se lakše moći širiti njegova reč, i njeđovi spisi prevoditi na sve Jezike bez traženja dozvole i pravljenja ugovora s njegovim pravnim naslednicima, I mi ćemo se koristiti tom okolnošću da pred naše čitaoce ponekad iznesemo koju od njegovih sjajnih misli, ili odlomak iz »dobrih knjig4« Које je pisao, Za ovaj mah, u sledećem, donosimo jednu njegovu lepu pesmu (»Pesma u побт«), Који je u celini preneo i u svoj »Ecce homo«, kao primer inspiracije o kojoj tu govori; i donosimo odlomke iz »Ecce homo«! o postanku te pesme, u »Zaratustri«, i

O! in рта сл ји.

M. 6. 139