Nova Evropa

— као што ћу ја једаред основати једно место за успомену на једног атејисту и противника Цркве сотте !! [аш, који ми је најсроднији, — великог Хохенштауфовца цара Фридриха П. Али ме је пратила, у свему томе, зла коб: морао сам натраг. Напокон сам се задовољио са ргах ха Вагђегјп:, пошто сам се намучио и уморио тражећи какав антихришћански крај за становање. Једном сам, бојим се, да бих што више избегао рђав задах, запитао чак у палачи Квиринала, да ли би се нашла мирна собица за једног филозофа. — У једној лођи, високо изнад споменуте пјаце, откуда се може прегледати цео Рим, и где се чује како одоздо жубори Фонтана, испевана је она најусамљенија песма која је икад испевана, Песма у ноћи. У то је доба кружила око мене стално једна неизрециво тужна мелодија, чији сам рефрен нашао у речима »мртав од бесмртности .. .« Онда, у лето, вративши се к светом месту где ми је сунула кроз главу, и обасјала ме, прва муња замисли о Заратустри, — нађох другог Заратустру...

+

... Ја сам проналазач дитирамба. Треба чути како Заратустра »Пред сунчево рођење« (Ш, 24) говори сам са собом: таким смарагдовским блаженством, таком божанском нежношћу, још није говорио ниједан језик пре мене. Чак и најтежа туга таквога Дијониза претвара се у дитирамб; узимам, као пример, Песму у ноћи, — бесмртну тужбалицу: услед преобиља светлости и моћи, услед природе равне сунцу, бити осуђен да се никога не воли. Тако што није никад испевано, ни осећано, ни пропаћено, — тако пати само један бог, један Дијониз!...

PESMA U NOĆI.

Noć je: čuj Paho glasno žubore sad potoci, i vođdoshoci. A i duša je moja vodoskhoh hoji žubori.

Noć je: sad se feb bude ljubavne pesme zaljubljenih. A i duša je moja ljubavna pesma zaljubljenoga.

Nešto nezasićeno, nezasifljivo, na dnu je moje duše, i hoće da progovori. Silna žud za ljubavlju павирџа 52 и meni, i progovara jezihom ljubavi.

Ja sam svetlost: o, had bih bio noć! Ali u fome i jeste moja osamljenost, što sam ohružen suveflošću.

141