Nova Evropa

Шта пагодпор Жуоја, пе об да ђиде оШптлуепа. Ко ћобе да razume ! зћуан (#аНјапски робШ Ки, пе зте да zaboravi nato да је u njoj odlučujući faktor uvek monarhički, Najvažniji dogadjaji za poslednjih pedeset godin4 postaju čisto neshvatljivi ako se mimoilazi Kruna. Kao što su dani Maja 1915 pokrili Krunu, tako je Pohod na Rim dozvolio Monarhiji da izvrši udar na Državu, otklanjajući od sebe odgovornost, i uzimajući prividno na sebe čak izgled umerene intervencije, Ovaj sistem, koji hoće da pritekne u pomoć Monarhiji pred republikanskim opozicijama, nije bez teških negativnih strana: ozakonjujući i favorizujući svaku vrstu dvosmislenosti, izlaže Zemlju štetnim unutarnjim borbama, koje joj podgrizaju temelje i Таја Кији karakter celokupnog političkog života. Ideologija majskih dana, demagoška, univerzalistička i humanitarska, zamračila je jasnu viziju nacijonalnih pretenzija i ciljeva, pa je već za Rata, a osobito posle primirja, proizvela nezgodan utisak kod pregovora o miru. Nije se drukče desilo ni kod udara na Državu: nehoteći nazvati stvari njihovim pravim imenom, već hoteći prikriti nameru da se želi započeti sa jednim novim perijodom talijanske politike, tvrdo konzervativne, s predominacijom vojničkog, privredničkog i agrarnog, te industrijskog staleža, kontrasigniranog ukinućem slobod4 i rušenjem Parlamenta, reklo se je, da je Revolucija pobedila, a da je ovu nosila na sebi Monarhija, kojoj je usled toga Zemlja dužna veliku zahvalnost, budući da se izbeglo gradjansko krvoproliće, Na taj se način nastavilo sa dvosmislenošću i sa hvalom onog veoma štetnog sistema iz kojega je ponikao fašistički pokret, a to je: politika izrazito reakcijonarna koja govori revolucijonarnim jezikom, Musolinijeva intransigentnost prema strankama Desnice, za vreme pohoda na Rim, pružila je Monarhiji mogućnost da realizuje udar na Državu, praveći se pritom kao da popušta narodnoj volji, ođalečujući istodobno od sebe kompromitujuću solidarnost sa ljudima i grupama notorno reakcijonarnima, koje stu zazirale od naroda. Revolucija je, tako, bila tek na rečima. U stvari, Vlada se nije ustručavala ni pred jednim zahtevom političke ili ekonomske reakcije. Dok je u spoljnoj politici nastavila direktivama koje je ostavio Gjoliti, dotle je u unutarnjoj politici načinila pustoš, a u ekonomskoj pretekla čak i želje bogatih staleža i klasa zainteresovanih u odbrani kviritskog vlasništva, Ako se politika ubiranja mogla još da pravda potrebama jedne zatvorene ekonomije, koja se nije slagala sa prilikama pre Rata, nikakav dobar razlog ne može da se navede u priloš ekonomske politike nove Vlade, koja se, ni osnažena diktatorskom svemoći, nije usudjivala da, u svrhu izravnanja, udari na plemićsko i zemljišno blagostanje i bogatstvo, neiscrpno u preimućstvima i zaštićeno na sve moguće načine od napadaja proletarijata, rezigni-

206