Nova Evropa

rana na mučenišfvo i na nadnicu bezvrednoga plebsa. Još se htelo da podvrgnu porezu radničke plate, dok su u isti mah učestale one skandalozne poreske tarife, koje dižu neprobojne ograde protivu spoljne konkurence i podižu troškove življenja. Istodobno su reducirane plate, gaženi ugovori rada, ništile se zaštite srednjeg staleža protivu kapitalističke pohlepnosti i ukidao se nasledni porez, iako to niko nije tražio, Ministarstvo Rada ukinuto je jednim potezom pera, dok je Viši Savet za Proizvodnju ostajao na hartiji, kao neispunjeno, zamamljivo obećanje. Osamsatni radni dan ima tek da se postigne. Abolicija svelkovanja Prvog Maja ranila je do smrti ponos talijanskog radnika, pogotovo pred licem inostranog proletarijata, Poniženja koja dopiru do dna duše ne daju se lako zaboraviti,

Politički Fašizam na vladi može da se definiše kao gjoliti·jevski pokušaj: surov i nasilan, a bez oblika. Ova tvrdnja može da se učini paradoksalnom, ali je stvarna. Ne govorim o mrcvarenju slobode i o policijskim zloupotrebama, koje ne mogu da potraju predugo, jer ni sama Vlada nema interesa da ih potpomaže. Pa i ekonomska i finansijska nedela mogu da se isprave, i nisu dovoljno važna da sama definišu jednu političku epohu. Kad dakle tvrdim, da Fašizam na vladi ima tipične karakterne crte gjolitizma, hoću time da kažem da on ulazi u onaj monar-– hijsko-antiliberalno-demafoški »sistem« koji je u Gjolitiju našao nedostižnog tumača i izvršioca, Fundamentalni spoj Fašizma s gjolitizmom leži u negaciji »logike« rata: slaveći rat i uznoseći titanski napor Vojske i Zemlje, Fašizam na vlasti poriče rat u njeđovoj dinamičkoj logici, Smele političke reforme, sudelovanje velikih masa u vlasti, kontrola organizacija kod produkcije, spoljna politika lišena dvorskih intriga i poverena Parlamentu, — to su posledice rata, to su zahtevi Jedne politike uistinu snažne, Roja se stvarno mspiraše iskustvom i eksperimentima rata, koja počiva na njegovim obećanjima i na nadama njime pobudjenim. Nasuprot tomu, Nitijev kolaboracijoni eksperimenat promašio je zato, što je davao iluziju da pravi ratnu politiku, a nije se obazirao na pobedu i na sentimentalne momente s njome povezane, Gjolitijev pokušaj postigao je dsti rezultat, zato što je idejno negirao rat, zaokupljen jedino time da izleči ekonomske nedostatke, Uza sve to, onaj prvi je koristio ciljevima reda i policije izbegavajući, u jednome momentu, evropske poluanarhije i opasne pobune, dok je drugi, nastavljajući finansijsko delo prvoga, samo s više smelosti i organizacije, spasao državne finansije od očigledne propasti, Fašizam je trebao da radi na sintezi; ali on to nije učinio, dok predstavlja sve karakterne crte reakcijonarnih perijod4, Kao i revolucije, i reakcije slede isti ritam, a čini se kao da se drže i istih uzor4.

Negacija logike rata, odbijajući mase od Države, morala je da dovede Fašizam na polje gjolitizma i monarhijske reakcije.

207