Nova Evropa

могло очекивати активније држање у питању које је имало тако животан значај и за Србе и за саме Савезнике. Талијански Амбасадор није порицао речи барона Шилинга, али је приметио, да би спомињање помоћи од стране Италије Србима било веома пријатно талијанском Краљу. Ова молба Т алијанског Амбасадора саопштена је од стране барона Шилинга Министру Спољних Послова, па је С. Д. Сазонов пристао да се у одговору Господара спомене, иако не сувише топлим речима, помоћ Италије при транспортовању српских трупа. Налазећи се у Тавријској Палачи, на отварању седнице Државне Думе, Господар Император изволео је упутити савезним амбасадорима неколико речи, и споменуо је маркизу Карлотију да је добио депешу од краља Виктора Емануела. Сазнавши мало касније о пристанку С. Д. Сазонова на његову жељу, Талијански Амбасадор изразио је своју искрену "захвалност Министру Спољних Послова.« i

_ Неколико месеца касније, није била више у питању дипломатска љубазност, и ова или она садржина владаочевих брзојава. Него под 10. маја читамо ово: »Талијански Амбасадор дошао је у Министарство Спољних Послова, па будући да је С. Д. Сазонов био отсутан, њега је примио барон Шилинг. Маркиз Карлоти саопштио је Директору Кан"целарије, да је стање Талијанске Војске веома тешко, те да је њему наложено да молипомоћ од Русије. У исти мах, он је изразио жељу да га прими Министар у најкраће време.« — 11. маја: »Увече, Талијански Амбасадор, сазнавши да С. Д. Сазонов није могао доћи тога дана из Царског Села у Петроград, изразио је барону Шилингу своју намеру да лично иде у Царско Село Министру, или да посети "председника Министарског Савета Б. В. Штирмера.« 12. маја, Талијански Амбасадор посетио је Председника Министарског Савета (Б. В. Штирмера) и Министра Спољних Послова (С. Д. Сазонова), и саопштио је и једноме и другоме »убедљиву молбу« (у оригиналу још јаче: »настојателђное ходатанство«) »Талијанске Владе за помоћ Талијанској Војсци путем убрзавања наше офанзиве. Н. А. Базилију (то је бно Директор Дипломатске Канцеларије Врховне Команде) би наложено да саопшти молбу Талијанске Владе генералу Алексејеву«. — 13. маја: »Изјутра, Талијански Амбасадор посетио је Министра Спољних Послова и барона Шилинга, и још "је једаред молио, да Русија што пре помогне Италији. У пет сати на вече, маркиз Карлоти опет је дошао барону Шилингу, да преда личну депешу краља Виктора Емануела Господару Императору, са молбом да се Италији помогне.« Издавачи Архива су објавили и телеграме оба владара. Ево шта је брзојавио краљ Виктор Емануел:

216