Nova Evropa

»Слободан сам да се обратим Теби као пријатељу, и да те замолим, ако је могућно, да личном интервенцијом помогнеш да се испуни молба Талијанског Ђенералштаба упућена Руском Ђенералштабу, да се учини диверзија на аустријском фронту..« Никола је одговорио, између осталог: »4. јуна новог стила Моја Армија може да почне офанзиву против Аустријанаца; овај дан нешто претходи року одређеном на војном савету Савезника за свеопшту офанзиву на свима фронтовима. Ја сам се одлучио на ову последњу офанзиву да бих помогао храбре талијанске трупе, према Твојој молби...« Брусиловљева офанзива је онда збиља спасла Италију. : IJ

Под 15. августа стоји забележено: »У подне, Директору Канцеларије Б. А. Татишчеву дошао је Талијански Амбасадор, па је саопштио, да је Италија објавила Немачкој рат. Маркиз Карлоти је говорио о жељи Италије, да се створи још тешња заједница између Савезника, па је изразио наду да ће одсада талијански представник и у чисто формалном погледу бити изједначен са енглеским и француским колегама. Из речи Амбасадора било је јасно, да он захтева поглавито да буде припуштен заједничким свакодневним примањима савезних амбасадора код Министра Спољних Послова. Жеља Талијанског Амбасадора није наишла на симпатичан пријем у Министарству Спољних Послова. Претрес свих текућих политичких питања, који се могао водити потпуно отворено између Министра и Енглеског и Француског Амбасадора, наишао би на велике потешкоће у случају да би овим разговорима присуствовао и представник Италије. Приликом расправљања о жељи маркиза Карлотија истакнута је мисао, да су интереси Италије супротни интересима Словена на Балканском Полуострву, и да би свака дискусија о балканским питањима у присутности Талијанског Амбасадора неизбежно повукла за собом потребу да се води рачуна о жељама Италије... .«

18. августа искрсло је у Петрограду Црногорско Питање. Дневник бележи: »Талијански Амбасадор учинио је следеће саопштење хофмајстеру Нератову (Државном Подсекретару за Спољне Послове), на основу добијених телеграма: 1) према талијанским подацима, Радовић је имао подужи разговор са представником Србије о абдикацији краља Николе. После овога, Радовић је био са рефератом код Краља, који је тобоже дао свој пристанак да се захвали на престолу у корист српског краљевића Александра, али под условом да се у исто време захвали и краљ Петар, с тиме да би, у случају да краљевић Александар не би имао наследника, као такав био проглашен кнежевић Данило, или неко други из династије Петра Његоша.« Овом саопштењу

217