Nova Evropa
одејо, — retki osećaj vlastite neodgovornosti, običaj da svoj spas očekuje od »vožda«, od nekoga van sebe, od »Deus-a ex machina«, Politička borba u musolinijevskom režimu nije laka, — nije mu se lako opirati, jer on ne ostaje. dosledan nijednoj ideji, nijednoj poziciji, nijednoj preciznoj distinkciji, već je nasuprot spreman na sve promene, Hoće li savremena Italija biti osudjena nato da ostane, usled ekonomske inferijornosti, u ovim anahronističkim i primitivnim okolnostima? Ili će nove snađe i nove narodne inicijative nekompromitovanih upravljajućih krugova uspeti da dadu ton našoj budućoj istoriji? Svako je proricanje subjektivno, dakle zainteresovano, i zato gotovo uvek od male vrednosti,
Piero GobotH.
(Autorizovani prevod В. Radice.)
П. Мусолини, приказан од једне жене,
— „А Мусолани 2 — Зашто сте га изгубили 7 Лоше, врло лоше, грехота! Био би вас довео до победе."
ЈБењин (1919/20).
— „Мусолини7 Знам га. Социјалисте су изиграли једину озбиљну карту. Једини човек који би озбиљно био у стању да проведе револуцију ..."
Троцки (1919/20).
|
»Тешко је познати људе. Не раде никад по природној снази свога карактера, већ под притиском тајне и тренутне страсти, која се угнезди у најскривеније боре срца. Не може их се судити до по делима часа и само у часу док делају.« — Ове Наполеонове речи навела је, на крају своје познате књиге о Мусолинију, Маргерита Сарфати (Sarfatti). И одиста, тешко да се даје краће окарактерисати Мусолини као личност него овом дубоком психолошком максимом корзиканског »Орла«; а књига госпође Сарфати, иако носи »женска« обележја (развученост и несинтетичност), може се сматрати, у огромној хрпи профила и апологија и биографија и успомена данашњег вође талијанског народа, понајуспелијом и понајбоље обавештеном. Додуше, и она је писана за људе који воле да читају животописе живих људи као оне митских личности и хероја из историје; притом је · пуна идолопоклоничког поштовања, и женског дрхтања пред обожаваном величином. Уза све то, боља је од других, и има значај аутентичне биографије, што је уосталом потврдио и сам Мусолини написавши књизи предговор. Иначе, каже он, презире необично све оне који га узимају предметом за биографије и славопоје; али је у овом случају, из
230