Nova Evropa
petorica optuženih iskazali su saglasno, da im je Marineli imenovao samoga Vodju kao naredbodavca u ovom slučaju, što su uostalom i mnogi drugi potvrdjivali. Najasnije o tome BSovorio je Finci, u svom pismu bratu, o kojem više svedoka daju saglasan iskaz, Finci je ubijstvo Mateotijevo pripisivao jednoj tajnoj terorističkoj družini u krilu Fašističke Stranke, koja je stajala u vezi s Vladom, i koju je sam Duče nazivao svojom »Čekom«. To nije bila baš prava organizacija, sa redovno plaćenim službenicima, već banda ljudi na sve spremna, predvodjena od Duminija, Smatralo se da njome upravljaju Rosi i Marineli, i Rosi sam priznaje da je — na navaljivanje Musolinija i Gjunte — primljen predlog, na sednici vodjstva Stranke Januara 1924, da se pristupi organizaciji ove »Čeke«; ali ujedno kaže, da je on nikad nije uzimao ozbiljno, »kao ni tolike druge opasne planove Musolinija«, kojega je uostalom češće čuo gde, u kritičnim trenucima, ljutito viče: »Šta je do djavola s tom Čekom, kad će već otpočeti s radom!«... Svakako je sama družina postojala, sa glavnim zadatkom da brani i štiti ličnost Vodje Stranke i da preduzima »energične mere protivu nepomirljivih protivnik4«, pa su uglavnom isti ljudi učestvovali i u drugim nasilnim akcijama, O ovome govori opširno Rosi u svom Memorandumu, Poimence uklanjanje Mateotija, tvrdio je Finci u svom pismu bratu, naredio je Vodja svojim čekistima, kad se sastao Parlamenat, početkom juna 1924; pa to potvrdjuju i Rosi i Marineli, Šef Policije rimske u to doba, general De Bono, jedan od predvodnika Pohoda na Rim i generalni Komandant Milicije, iskazao je pred Senatskom Komisijom, medju ostalim, i ovo: 12, juna, dakle na dva dana posle ubijstva, našli su se na okupu u Ministarstvu Unutrašnjih Dela, on (De Bono), Rosi, Finci, i Marineli, i medju njima vodio se ovaj razgBovor: |
Rosi: Dakle, Vi odista nameravate da uhapsite Duminija i ostale?
„De Bono: Zašto ne?
Rosi; Dobro, ali načinite bar komediju: držite ih pod ključem za koji dan, a onda ih pustite,
Ре Bono: Zašto?
Rosi: Jer će inače govoriti, i reći će da im je on uvrtio tu misao u glavu,
„De Bono: On? Ko, on?
Воз; : Маг:пе1:; Pa Ministar-predsednik,
Е:пс: 1 ја (Ре Bono) smo zinuli, Ali Rosi ostade pri svom, A Marineli izjavi, da je bio zapanjen kad mu je Rosi saopštio nameru Dučeovu da bi se rado otresao Mateotija, Zato je potražio pre osam dana (5, juna) Gospodina Musolinija da ga pita, da li bi trebalo obrazovati neku vrstu Čeke, sa Duminijem na čelu, da motre na protivnike i prate ih, Premijer je, kaže Marineli, pristao ,, .
248